Прелиминарни резултати Државне изборне комисије Македоније, на основу пребројаних готово 100 одсто гласова, показују да је Пендаровски на изборима у недељу освојио 42,83 одсто гласова, а Сиљановска Давкова 42,25 одсто. У бројкама то значи да је 322.605 грађана гласало за Пендаровског, а 318.247 за Давкову.
Пендаровски је био кандидат Владе Северне Македоније, коју подржава 30 партија у коалицији са Зораном Заевом и неколико албанских међу којима је и Демократска унија за интеграцију (ДУИ), као водећа албанска партија у Македонији, подсећа Стоилковић.
„Изненађење је веће с обзиром на чињеницу да је кандидаткиња опозиције добила већинску подршку у скоро свим македонским општинама, а са друге стране, то је једна велика порука целокупној владајућој структури да не води адекватну политику. Наиме, ако гласовима опозиције, односно Гордане Сиљановске Давкове, додамо и гласове опозиције са албанске стране, односно кандидата Бесе и Алијансе за Албанце у Македонији, онда фактички имамо делегитимизацију власти“, истиче наш саговорник.
Тиме је послата једна снажна порука, али иако је Заев пре избора обећао да ће поднети оставку ако буде поражен, а његов кандидат је поражен јер опозиција у тоталу има преко 70.000 гласова више од кандидата власти, Стоилковић претпоставља да македонски премијер неће испунити то обећање и да неће расписати ванредне парламентарне изборе.
Подсећамо, трећи кандидат ког подржавају Алијанса за Албанце и Беса Бљерим Река освојио је 10,34 одсто гласова.
На питање да ли би Албанци који су гласали за Реку могли да „пресуде“ кандидату Владе у другом кругу избора, Стоилковић одговара да би кад је реч о изборима у Македонији требало имати у виду да добар део албанских партија и бирача „гласа сходно интересима дела међународне заједнице“.
А очигледно је да је у овом случају кандидат дела међународне заједнице — кандидат Владе Македоније и да се очекује већинска подршка Албанаца у другом кругу Стеви Пендаровском, појашњава председник Демократске партије Срба у Македонији.
„Без обзира што ће кандидат Стево Пендаровски бити поново поражен у свим македонским срединама, мислим да ће гласови Албанца одлучно утицати да он буде нови председник Македоније“, сматра Стоилковић.
Међутим, отвара се питање будућности Македоније које се не своди само на то ко ће победити на овим изборима, него како ће се понашати Албанци, а то је питање везано за будућност унутрашње ситуације у Македонији.
„Албанци на овим изборима, осим што ће гласати сходно инструкцијама дела међународне заједнице, морају сами себи да дају одговор с ким ће живети у наредном периоду, ако у македонском блоку побеђује коалиција коју предводи ВМРО-ДПМНЕ. У том смислу треба размишљати о прављењу будуће Владе Македоније, јер ће бити немогуће у континуитету избегавати вољу македонских бирача на конто мањинског дела македонских грађана — Албанца“, каже Стоилковић.
Пошто је излазност у првом кругу била 41,78 одсто, а услов да избори буду успешни јесте да у другом кругу на гласање изађе више од 40 одсто од укупног броја уписаних гласача у бирачком списку, поставља се питање постоји ли могућност да 5. маја не буде испуњен излазни цензус и да се понове избори.
Стоилковић сматра да је то веома реална претпоставка и да је могућ делимичан бојкот другог круга избора, због чега цензус од 40 одсто изашлих можда неће бити испуњен.
„Не верујем да ће се ВМРО-ДПМНЕ као водећа македонска партија определити за бојкот, али верујем да постоје политички процеси који нису видљиви и одвијају се испод површине који могу да иду на то да други круг председничких избора буде неуспешан и да имамо понављање председничких избора за шест месеци, а самим тим да имамо и ванредне парламентарне изборе у том року“, каже саговорник Спутњика.
Стоилковић додаје да ће се за дан два догодити неке крупније ствари. Већ од јутрос су у току разговори и комуникација међу свим политичким партијама у Македонији и у зависности од тих разговора и онога што буде договорено на састанцима, зависиће евентуална успешност председничких избора.
„То питање је легитимно и реално је као опција“, закључио је Стоилковић.