Први круг председничких избора у Македонији одржава се данас, а уколико ниједан кандидат не победи, други круг шестих по реду македонских председничких избора биће одржан 5. маја.
Грађани Северне Македоније треба да одлуче да ли на челу шефа државе желе Гордану Сиљановску Давкову, кандидаткињу опозиционе ВМРО-ДПМНЕ, Стеву Пендаровског, који представља владајућу коалицију СДСМ и ДУИ, или Бљерима Реку, кандидата опозиционих албанских странака.
Бројни аналитичари ове председничке изборе виде као својеврсни референдум о раду владе у последње две године, па ће избор председника заправо представљати позитивну или негативну оцену досадашњег премијерског мандата Зорана Заева.
Како је у емисији „Спутњик интервју“ оценио историчар др Александар Раковић, ови избори су важни да се одмере снаге и да опозициони ВМРО-ДПМНЕ покаже свој рејтинг у тренутку када треба да се подигне као партија, након колапса који је та странка доживела у претходних неколико година.
„Нисам оптимиста у том смислу када је реч о коначном резултату ових избора због тога што очекујем да ће, на овај или онај начин, победити Пендаровски. После референдума у Македонији ништа није немогуће и све се може очекивати. Наравно, он ће у другом кругу, ако до њега буде дошло, добити подршку Албанца“, сматра Раковић.
Како каже, постоји могућност о којој размишља ВМРО-ДПМНЕ, а то је бојкот другог круга избора и евентуално улажење у кризу у Македонији.
„Такође, треба имати у виду да на западу Македоније може да се гласа како коме падне на памет, могу да се убацују гласови, а раније је било и гласања под претњом члановима комисије из редова ВМРО-ДПМНЕ. Бојим се да ће се тако нешто поново десити, посебно у другом кругу, и зато мислим да ће резултати ових избора бити налик оним референдумским и оним претходним, када су ’инсталирани‘ Зоран Заев и његово друштво на власти“, каже Раковић.
И проф. др Александар Даштевски очекује да ће ови избори бити прилика да се ВМРО-ДПМНЕ врати на политичку сцену Македоније као значајан играч.
„Услов за то је да њихова кандидаткиња Силајновска Давкова освоји око 350.000 гласова. Све испод те цифре значиће да се та партија не враћа и да је још у великој кризи. Такође, треба имати у виду и да владајућа коалиција лоше стоји на терену и да је део бирача разочаран како оним што је обећано, тако и оним што је испуњено, па се очекује да ће бојкотовати изборе“, указује Даштевски.
Споразуме које је Македонија склопила са Грчком и Бугарском Даштевски не види као договоре већ као ултиматуме македонском народу, а тако, верује, размишља и део грађана незадовољних радом Владе. То би, како каже, могло да кошта гласова кандидата владајуће коалиције.
Такође, додаје наш саговорник, Пендаровском на руку не иде ни чињеница да је албанска опозиција предложила свог кандидата, па по свој прилици тешко да може да рачуна на гласове и албанске опозиције, за коју се у овом тренутку оцењује да је јака као и партија ДУИ која је у влади.
„Ја не мислим да ће се поновити ситуација слична оној са референдумом, иако је за председничке изборе излазност традиционално ниска. Међутим, цензус у другом кругу је 40 посто, а не 50 као за референдум. У сваком случају, у првом кругу ће се видети однос снага на терену и ако Пендаровски не добије гласове Албанаца, постоји велика шанса да кандидаткиња ВМРО-ДПМНЕ буде у предности“, напомиње Даштевски.
Како додаје, на исход избора може утицати још нешто. Верује се, каже Даштевски, да владајућа коалиција жели намерно да бојкотује ове изборе како би довели до тога да се председник бира у парламенту, уместо изјашњавањем грађана.
„На тај начин би на место председника државе могли да поставе кога год желе, тим пре што имају подршку једног броја посланика ВМРО-ДПМНЕ. Дакле, ако избори не успеју, односно у другом кругу не буде испуњен цензус од 40 одсто грађана који би изашли на биралишта, а влада у кратком року промени Устав и закон о избору председника, верује се да би се онда кандидовао Зоран Заев. Његова кандидатура је сада изостала само зато што није био сигуран да би победио“, сматра Даштевски.
Он подсећа да је избор председника у парламенту у Македонији био актуелан када је за шефа државе изабран Киро Глигоров. Сада, каже, СДСМ жели да такав начин избора председника поново врати, а бојкот ових избора један је од начина за то.
Подсетимо, председнички кандидат Бљерим Река је бивши амбасадор Македоније у Бриселу и проректор Универзитета Југозападне Европе у Тетову. Приликом кандидовања за председника добио је подршку опозиционих албанских странака Северне Македоније — Алијансе за Албанце и покрета БЕСА.
Гордана Сиљановска Давкова је универзитетска професорка Уставног права и бивша министарка без портфеља, док је Стево Пендаровски универзитетски професор и актуелни национални координатор за учлањење у НАТО.
