У опширном интервјуу за босански сајт „Кликс“ Звиздић, који је иначе у техничком мандату, рекао је да су они у Берлину били и да би се залагали за мир, демократију, једнакост и солидарност као европске вредности, „а не да повлађујемо вољи господина Вучића“.
Јер, како је оценио, „зар треба бити посебно паметан па не увидети шта значи и какву опасну поруку носи Вучићев пријатељ и „креатор“ нових граница које, што је највећи парадокс, црта преко територија БиХ и Црне Горе и припаја их мапи Србије“.
„Или већ виђена идеја о етничкој размени територија и разграничавању на Западном Балкану, чији је циљ да нестану мултиетничка друштва попут БиХ, Црне Горе или Северне Македоније и која су нажалост деведесетих година прошлог века резултирала стотинама хиљада убијених и милионима расељених“, рекао је Звиздић.
На питање да ли је изненађен иступима Вучића и Милорада Додика, Звиздић је рекао да није изненађен реакцијом Додика јер он, како тврди, све време „своју политичку агресивност, узгајану и подржавану од стране и званичних и незваничних структура у босанскохерцеговачком ентитету РС, као ауторитарни стил владања покушава да пренесе и на ниво БиХ, занемарујући важеће државне законе и процедуре, као и стандарде добре дипломатске праксе“.
С друге стране, како је навео, делимично га је изненадила „нервозна реакција“ представника Србије, јер су, како је рекао, превидели чињеницу да је у Берлину имао задатак да штити интересе суверене и целовите БиХ, а не Србије, или било које друге државе.
Звиздић тврди и да изјаве да је РС спомињана тако често нису тачне, јер се дијалог у Берлину водио међу државама, а РС као само један од ентитета у саставу БиХ, напомиње, није ни могла бити предмет посебног интересовања.
„Суштина није била у РС, него у онима који прете отцепљењем РС, користећи, у форми уцене, судбину тога босанскохерцеговачког ентитета као монету за поткусуривање у расплету ’балканског чвора‘ и решавању односа између Београда и Приштине“, рекао је Звиздић.
Али, тврди он, такве намере, а посебно „пробни балони“ цртања нових граница, препознати су као антиподи европских начела о неповредивости граница и остали су без било чије подршке.
„Мислим да наш источни сусед без разлога тражи кривца у земљама у окружењу због дебакла који је доживела идеја о размени територија и(ли) цртању нових граница. Па, није ваљда да смо сви ми на Западном Балкану у криву, а само једна особа у праву?! Пре бих рекао да је обрнуто“, тврди Звиздић.
Он је замерио Ивици Дачићу да му је мешање у унутрашње ствари БиХ, али и других земаља у региону „постао омиљени спорт“.
Звиздић је нагласио да су га, за разлику од Дачића, позвали организатори конференције и то као председавајућег Савета министара БиХ.
Он је рекао да је „врло аргументовано“ бранио суверенитет, интегритет и међународноправни субјективитет, као и укупне интеграцијске и економске интересе БиХ, посебно од, како је навео, евидентних опасности које са собом носе старе/нове идеје етничке размене територија и цртања нових граница.
„Шта генерално о томе мисли Ивица Дачић, кога организатори нису позвали у Берлин, а ни Вучић га није повео, потпуно је неважно“, сматра Звиздић.
Он сматра да је архитектура граница на Западном Балкану завршена и да су границе „међународно признате и неповредиве“.
„То је став лидера ЕУ, то је и кључно начело ЕУ и читавог демократског света и било какве хегемонистичке идеје супротне таквом стандарду међународног права су неприхватљиве, неће бити подржане, њихови промотери ће остати усамљени и такве намере, ако још живе у плановима појединаца, група или појединих партија, сасвим сигурно неће бити реализоване“, тврди Звиздић.