Све што је српски шеф дипломатије Ивица Дачић написао у свом ауторском тексту у београдском дневнику „Српски телеграф“ тачно је и није неочекивано, сматра политички аналитичар Дејан Вук Станковић.
„Ти ће притисци пре свега подразумевати да Србија покаже потпуну кооперативност по питању Косова. Дакле, да се безусловно врати за преговарачки сто и да истовремено орочи трајање преговора тим фамозним правно обавезујућим споразумом, који подразумева неку врсту легализације садашњег стања, односно прихватање косовске независности. То је сигурно прва тачка притиска“, сматра Станковић.
Што се друге тачке притиска тиче, дистанцирања од Русије и Кине, од наше земље биће тражено да доследно следи спољну политику Уније и да уведе санкције Русији, као и да прекине политичке и економске везе са Кином.
Од Србије ће се, према Станковићевим речима, тражити да се понаша као да је пуноправна чланица Европске уније, док ће је немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон, у сарадњи са бриселским еврократама држати на дистанци од стварног чланства у Унији.
„Једном речју, обавезе ће бити као да сте члан, уз непријатност по питању Косова, која је огромна, као и неправда. Са друге стране, очекивања у спољној политици ће исто тако бити да се понашате као да сте члан, при чему ће вам рећи да до чланства има да протекне пуно воде Савом и Дунавом“, објашњава Станковић.
Пошто су се све могуће претње већ обистиниле, додаје он, супротстављање притисцима не може да буде нарочито опасно по Србију.
„Они су признали Косово, могу да наставе пропагандно-психолошки рат против Србије. Треба очекивати интензивирање негативних написа о Србији, што је већ почело, пре свега у немачким и по којем француском медију. Могу се очекивати напади који ће се односити на унутрашња питања, питања наводне демократије, слободе штампе и слично. Не очекујем економске уцене, али очекујем обарање Србије на различитим ранг-листама које се односе на политичко или економско стање у Србији“, каже Станковић.
Осим тога, могу се, према Станковићевим речима, очекивати и оштрији тонови у званичним дипломатским контактима, али, с обзиром да је европска перспектива Србије стављена ад акта у догледној будућности, нема великог потенцијала за притисак.
„Врло је могуће да се у том контексту појави и нека врста толеранције и за албанске провокације на терену“, наводи Станковић.
Притисци са Запада усмерени су, не ка одрицању Србије од Русије и Кине, већ ка одрицању Србије од себе саме, каже аналитичар Драгомир Анђелковић.
Од Србије се већ тражи, а Дачић најављује да ће притисци интензивирани, да се одрекне својих виталних националних интереса — одбране КиМ и одбране Републике Српске у дејтонском формату.
„Када би Србија нешто тако прихватила, практично би прихватила геополитичко самоубиство. Србија је матична држава српског народа и дужна је да брине о његовим интересима у целини“, категоричан је Анђелковић и додаје да би се прихватањем западних притисака Србија одрекла те мисије и била сведена на државни провизоријум.
„Другим речима, већ се из захтева Запада да се сами осакатимо наслућује и наш одговор, а он мора да буде такав да одбијемо такву врсту притисака, јер све друго је мање страшно. Мање је страшно супротставити се некоме ко вам жели тотално зло него прихватити то тотално зло“, каже Анђелковић.
Уколико би се притисци наставили и уколико Србија увиди да се од притисака прелази на дела која подразумевају одређене санкције, наша земља, према Анђелковићевом мишљењу, треба да се отворено определи за Евроазијску унију и интензивирање геополитичких и економских веза са Русијом и Кином.
