Крсташке војске су биле изузетно разноврсног генетског порекла, наводи се у недавној студији коју цитира „Гардијан“. Упркос општеприхваћеном имиџу о крсташким ратовима као борби „западњака“ против „источњака“, научници сугеришу да су ратници који су кренули у борбу за Јерусалим и хришћанско наслеђе имали различито генетско порекло и да су витезови градили чудна савезништва на путу до Свете земље.
Према једној студији објављеној у Америчком часопису за људску генетику, међународни тим истраживача из Велике Британије, Либана и Белгије проучавао је ДНК посмртних остатака за које се верује да припадају крсташима из 13. века, пронађеним у масовној гробници код бившег крсташког храма у Либану.
Упоредили су их са узорцима данашњих и древних нација, као и са посмртним остацима Римљана. Испоставило се да су само тројица од девет покопаних мушкараца у тој гробници била пореклом из Западне Европе. ДНК четворице била је ближа данашњим Либанцима, док су посмртни остаци преостале двојице показали да су били мешавина Европљана и других „раса“. Један од њих имао је либанско и европско порекло, док је други имао бедуинско или саудијско са једне, а шпанско или баскијско порекло са друге стране.
Иако једна од теорија сугерише да су непријатељи били сахрањивани у заједничке гробнице, истраживачи дају предност другој која тврди да се локално становништво прикључило крсташима.
„Мислимо да се локално становништво борило са крсташима, а не против њих, пошто из историје знамо да су Арапи који су се борили против крсташа дошли из подручја Сирије, Турске, Ирака или Египта, где су људи другачије генетске структуре од ’источњака‘ које смо пронашли у овој гробници“, изјавио је један од аутора студије др Марк Хабер са „Велком Сангер института“ у Кембриџу.