Милорад Додик верује да ово само може да послужи подгревању унутрашњих политичких прилика и утркивању у томе ко ће више и пре да му одбруси.
Подсетимо, Додик је претходно, на обележавању 12. маја, Дана Војске РС и Трећег пешадијског пука, у Бањалуци рекао да је уверен да Војска РС живи, и да ће припадници Пука увек бити спремни да бране слободу Српске и њеног народа. Он је додао да Оружане снаге БиХ нису тековина Дејтонског споразума, док униформа Војске РС то јесте.
„Чињеница је да је Трећи пук наследник традиција РС, и законски и политички, па не видим разлог да се традиционалне униформе проглашавају за проблем“, каже у разговору за Спутњик Милош Шолаја, професор на ФПН у Бањалуци.
„Ово је заиста непотребна политизација догађаја и мислим да је ту више искоришћена прилика да се Додик поново нападне и да се разрачунава са њим, иако за то нема никаквог разлога. Додик је чак врло јасно рекао да униформе буду под ознакама које треба да представљају континуитет“, објашњава наш саговорник.
Шолаја додаје да у БиХ постоји велики проблем с перцепцијом Републике Српске јер се на њу често не гледа као на интегрални део БиХ.
„С друге стране, постоји тежња за централизацијом, унитаризацијом, и то се нескривено на много начина покушава искористити. Чињеница је да је управо заклањање иза војске као институције потреба да се и даље гура теза да је БиХ јединствена и централизована држава“, додаје Шолаја.
Из рата је БиХ изашла са две војске, РС и Федерације, па је 2003. почела реформа одбране система у складу с Дејтоном и нема никаквог разлога да се прави проблем око нечега што је, како каже, већ постала традиција.
Упитан какве су могуће импликације изјава друга два члана Председништва БиХ о кривичним пријавама и затвору за Додика, Шолаја одговара да треба детаљно анализирати правни аспект читаве ситуације, али да он дефинитвно нема утисак да би кривичне пријаве могле да имају било каквог ефекта.
„Поготово што не знам која би то институција у систему БиХ ухапсила Додика или евентуално пресудила. Постоји и потреба да се конфузија додатно повећава и да се ситуација заоштрава са линије бошњачка политика — Република Српска“, додаје он.
Шолаја подсећа на начин на који је Комшић избаран у Председништво БиХ, бошњачким гласовима, а да Џаферовић само додаје уље на ватру и заједно покушавају да извуку поене за унутрашње-политичку употребу.
„Након овога, вероватно је још јасније да Савет министара БиХ неће тако скоро бити конституисан, јер су пукотине које су се појавиле међу актерима све веће и веће. Сада је једна церемонијална ситуација искоришћена да се покаже да БиХ не функционише“, напомиње Шолаја.
Он каже да је и раније било сличних ситуација у којима се три члана председништва нису слагала, међутим, ово је, како каже, специфична ситуација.
„Додик је јака политичка фигура и његово деловање изазива посебну пажњу. Управо због тога и долази до ових напада. На неки начин желе да дискредитују и њега и свако његово деловање“, закључак је нашег саговорника.
Додикова реторика јесте оштра, али то је део тренда на политичкој сцени у БиХ и није нарочита реткост; сви учесници у политичком животу су, у суштини, међусобно слични, али се атмосфера непрестано усмерава против Републике Српске.
„Кроз деловање међународне заједнице шаље се порука да Бањалука треба да смањи своје аутономне квалитете и изгуби ингеренције и надлежности. У питању је процес који су током низа година спроводили, пре свега, високи представници међународне заједнице за Босну и Херцеговину“, закључује Шолаја.