Чињеница да је оставка унапред обзнањена, оцењује саговорник Спутњика, такође оставља простор да се покрене унутарстраначки процес за избор новог лидера који би требало да преузме вођство над Конзервативном партијом и будућом Владом.
Гајић верује да би тај лидер морао бити из редова чвршћих заговарача „брегзита“, будући да су покушаји Мејове да направи договор са опозицијом, нудећи оставку у замену за подршку дела лабуриста, наишли на велики отпор међу њеним страначким колегама, који су такође дубоко подељени по том питању.
Према Гајићевим речима, сада се поставља питање ко ће у унутарстранчком такмичењу успети да се наметне као довољно јака личност и довољно убедљив лидер да изведе „брегзит“.
„То може да буде само неко од оних који су у самој кампањи 2016. године били први заступници ’брегзита‘. Не треба заборавити да Тереза Меј није била међу тим тврдим заговарачима ’брегзита‘ у време кад је Дејвид Камерон био премијер, него је касније нађена као компромисно решење да тај процес спроведе, али она то није урадила успешно“, подсећа Гајић.
Будући да је све повезано и са последицама избора за Европски парламент, каже тај експерт, то може бити само неко ко би могао да парира онима који највише профитирају од неуспеха Терезе Меј у спровођењу „брегзита“, тачније, „Брегзит странци“ Најџела Фараџа, која узима велики део гласача Конзервативној партији.
Као могуће кандидате за наследника Мејове, Гајић наводи Бориса Џонсона, бившег градоначелника Лондона, као и секретара за „брегзит“ Доминика Раба и секретарку за одбрану Пени Мордонт. Саговорник Спутњика сматра да оставка Мејове не значи и могућност новог референдума о „брегзиту“, истичући да је британска премијерка предлагала ту опцију, али да је то само подигло незадовољство у њеној партији.
Гајић оцењује да ће постизборни резултати и торијеваца и лабуриста након европских избора приморати и једне и друге да се „брегзит“ спроведе, јер обе доминантне странке у британском политичком спектру губе на тежини због тога што „брегзит“ није реализован. Он додаје и да сада нове мале партије које су за „брегзит“ убирају највеће плодове.
Процењује се, наиме, да ће Фараџова странка, која се издвојила из УКИП-а, на овим изборима освојити чак трећину гласова, док ће торијевци добити само 10 одсто.
„До ’брегзита‘ ће зато сигурно доћи, само је питање када и под чијим вођством и ко ће бити довољно умешан да га реализује тако да они који су за ’брегзит‘ у торијевској партији буду задовољни, а да се они који су против њега не буне превише. То је та танка линија преко које Тереза Меј није успела да пређе“, истиче Александар Гајић на крају разговора за Спутњик.