Кад државници оргијају: Секс, политички непријатељ број 1

Иако се секс као политичко оружје користи још од античких времена, чини се да данас секс скандали играју одлучујућу улогу у каријерама многих политичара. Они су са развојем дигиталне културе постали видљивији него раније.
Sputnik

Можда парадоксално звучи да у времену које слови за, што се тиче секса, најлибералније у историји имамо толико политичких скандала везаних за секс.

Према писању западних медија, секс скандали у које су умешани политичари утростручили су се, барем када је реч о Америци и Великој Британији — од јануара 2017, за умешаност у сексуалне скандале оптужено је око 60 америчких и 36 британских политичара.

Чини се да секс никада није толико коришћен као политичко оружје као што је данас, иако су, према речима редитеља Станка Црнобрње сексуални скандали коришћени за уништавање политичких каријера још од времена старог Рима.

„Једина разлика може да буде у дигиталној стварности која се користи на нови начин који раније није постојао. Иначе, све остале технике, радови и елементи су идентични. Једино дигитална технологија путем слике и тона омогућава неке додатне аспекте те исте теме или варијанте продукције како бисмо рекли“, сматра Црнобрња.

Има нешто труло: Политички лидер у скандалу са организовањем оргија широм државе

Не тако давно имали смо свега неколико примера политичког суноврата због сексуалних скандала. Најдраматичнији је био случај некадашњег шефа ММФ-а Доминика Строс Кана, који је оптужен за силовање собарице у једном њујоршком хотелу у предвечерје избора за председника Француске, на којима је требало да буде социјалистички председнички кандидат.

Случај Силвија Берлусконија, некадашње звезде италијанског политичког неба, мало је другачији — чињеница да је организовао чувене „бунга-бунга“ журке, заправо оргије италијанских и међународних политичара и пословних људи са проституткама само је укалупљен у корупционашки скандал везан за Кавалијерево име. 

Руби, централна фигура „бунга-бунга“ скандала

Да се у Берлусконијевом случају радило само о секс скандалу, он не би тако лако сишао са власти, јер је он своју каријеру медијског могула и изградио на промоцији секса преко својих телевизијских канала, каже Црнобрња. И ту долазимо до још једног примера како секс може да се користи као оружје; Берслуксони је порно филмове које је пуштао на својим ТВ каналима „крао“ од југословенске ТВ Копар, која није само позната као прва југословенска телевизија која је емитовала програм у боји, већ и по томе што је ноћу емитовала порно филмове.

„Питање гласи да ли су то комунисти наместили да би Италија отишла у порно — јесу. Да ли је он то искористио да би се обогатио — јесте. Да ли је после тога сматрано да је то нормалан начин живота — јесте. Да ли је то онда ескалирало у те његове журке — јесте“, каже Црнобрња.

Сексуални скандали везани за Била Клинтона, Силвија Берлусконија или Доминика Строс Кана само су неки од познатијих. У последње време, актуелни амерички председник Доналд Трамп нашао се за кратко време чак у два сексуална скандала, а у вртлогу једног нашао се и лидер данске Социјално-либералне странке Пер Сејдлер.

Он је организовао најмање 73 забаве са оргијама између 2016. и 2017. године, што му је донело зараду од 50.000 америчких долара. Примесе сексуалног скандала има и афера која тренутно потреса Аустрију, јер је бивши виценакцелар Хајнц Кристијан Штрахе признао да је желео да импресионира младу и лепу Рускињу која се представила као нећака руског милијардера.

Клупко је одмотано открићем да је чувени филмски продуцент Хари Вајнстин годинама користио своју позицију моћног филмског могула за сексуално злостављање бројних глумица, које је сексом уцењивао за добијање улога.

Покрети као што су #MeToo и #TimesUp допринели су да на видело избију и бројни сексуални скандали и међу политичарима, каже Црнобрња. Тако је и оружје, познато још из старих времена добило на снази — сачекати моменат да политичар искаже снажније политичке амбиције, као што је био случај са Домиником Строс Каном и скандал употребити онда када је најрањивији.

„То је сада једно опште врење на ту тему, а покрет #MeToo је нешто што изазива тај број скандала. Тај број је силовит, јак, неће престати још дуже време и претвориће се у неку врсту лова на вештице, као што се и претвара у америчкој политичкој кампањи. Видели сте да је и Бајден уплетен у неки скандал тог типа, да је пре неких 17, 18 година некој својој сарадници у канцеларији, на пример, ставио руку на раме. Са нашег, европског становишта, то понекад изгледа чак и апсурдно“, каже Црнобрња.

Морган Фриман у центру секс-скандала, неки и у томе виде „руску сенку“

Да ли ће политичар због сексуалног скандала пасти или неће, према Црнобрњином мишљењу, зависи од његове харизме, тренутка и културолошких околности. Џон Кенеди никада није био јавно прозиван због сексуалних скандала, док је еротски скандал Била Клинтона и Монике Левински заташкан између осталог и тако што је наша земља бомбардована.

Са друге стране, подсећа Црнобрња, британска влада је почетком шездесетих година прошлог века пала због сексуално-шпијунске афере у коју је био умешан тадашњи министар рата у влади Харолда Макмилана, Џон Профјумо.

Према речима професора политичког маркетинга на Факултету политичких наука Синише Атлагића, сексуалне скандале треба посматрати у оквиру троугла публика-политичари-медији.

„Публика је жељна да види приземне и бизарне ствари у приватним и професионалним животима оних који им делују далеко и недодирљиво, попут телевизијских и филмских звезда или политичара“, објашњава Атлагић, јер тиме публика приближава себи јавне личности, као обичне и њој равне.

„Медији, с друге стране, повлађују укусу публике и трагају за оваквим стварима, а политичари, опет, повлађују и медијима и публици. Они се, у оваквим ситуацијама извлаче из стереотипне представе о политичару као апаратчику и наглашавају своја индивидуална својства, укључујући и сексуалност и то углавном мушку“, додаје наш саговорник.

Атлагић напомиње и парадокс да политичари сматрају да је умешаност у сексуалне скандале чак и пожељна са становишта изградње њиховог имиџа, док, са друге стране, сексуални скандали бивају коришћени и да би се пажња људи одвукла од важних политичких питања.

Суштина коришћења сексуалних скандала као политичког оружја је, према Атлагићевим речима у одвраћању публике од озбиљне политике. Политичари умешани у сексуалне скандале постају звезде, негативне или позитивне у зависности од тога како се гледа на ствар, а насловне стране и телевизијски хедлајнси о сексуалним скандалима користе се да скрену пажњу од суштинских политичких питања.

И заиста, погледајмо само Трампове „сексуалне скандале“ — медији су у јануару 2018. открили  да је Трампов адвокат платио 130.000 долара порно звезди Сторми Данијелс да ћути о њиховом састанку из 2006. Недуго потом открили су и да се слична ствар догодила са једном Плејбојевом зечицом.

Сторми Данијелс

Чак и ако узмемо у обзир културолошке разлике између америчке и европске перцепције секс скандала, они везани за Доналда Трампа изгледају на силу напумпани само зато да се амерички председник представи, не само некомпетентним да води државу, већ и као аморална личност.

Секс као средство за политичке обрачуне користи се од памтивека, само се, како Црнобрња каже, околности мењају. Можда је први секс скандал забележила Библија — чувена је прича о краљу Давиду и Вирсавеји.

И док је Давиду дата прилика да се искупи тако што је помогао свом сину Соломону да започне градњу јерусалимског Храма, римском императору Калигули није.

Калигула је, попут данског политичког лидера Пера Сејдлера, такође организовао оргије на којима је присуство римског племства било обавезно (да ли је присуство чланова данске Социјално-либералне странке на Сејдлеровим журкама било обавезно, не знамо). Као разлог за Калигулино смакнуће, између осталог, наводи се и обавеза присуства оргијама, тако да овај римски цар може да се сматра за једну од првих жртава које су пале због сексуалних скандала.

Коментар