Он за Спутњик каже да је још пре годину дана, кад је тема била аутокефалност „украјинске цркве“ и кад је Вартоломеј обећавао да се неће мешати у унутрашње ствари Српске православне цркве, рекао да је то само тактика како би цариградски патријарх завршио посао у Украјини. А кад се то буде завршило, Вартоломеј ће се и те како мешати у унутрашње ствари СПЦ и на подручју Македоније и у Црној Гори.
Васељенска патријаршија је направила преседан у православљу и поставила је себе за доминантну цркву унутар православља. Реч је о некој врсти „папизма“, а Вартоломеј даје себи за право да располаже и давањем аутокефалије и епархијама у дијаспори, позивајући се на један канон у којем се наводи да су то „варварска подручја“.
„То, наравно, није тачно, јер тамо су ипак западни хришћани. На основу тога, они желе да придобију све епархије које помесне цркве имају у Западној Европи, Америци, Аустралији, јер то је, пре свега, извор прихода за Цариград“, каже Ињац.
Он објашњава да је Цариградска патријаршија веома мала, обухвата део севера Грчке и мали део Турске, не поседује велики број епархија и самим тим има мали буџет, па због финансијских потреба жели да се дочепа епархија осталих помесних цркава. Уз то, Васељенска патријаршија на тај начин жели да наметне свој ауторитет.
То је сад њихова званична теологија — да су они мајка-црква свим православним црквама и да самим тим имају права које друге православне цркве немају. Ускраћивање права осталим помесним православним црквама на давање аутокефалије и то што патријарх васељенски сматра да је у рангу, малтене, папе у западној, Римокатоличкој цркви — то је одступање од досадашње православне традиције и православног учења.
„И то ће довести до сукоба не само са Руском и Српском црквом, него и са осталим помесним црквама. Цариградска патријаршија иде у том правцу да сама себе изолује од осталих православних цркава, па чак и од делова сопствене, Грчке цркве, поготово од Свете горе“, сматра саговорник Спутњика.
Цариград ће, највероватније, посредовати у тежњи Македонаца расколника да добију аутокефалност и због тога је СПЦ експресно поново покренула дијалог са „македонском црквом“. Међутим, питање је да ли ће Македонци хтети да обнове дијалог.
И Бугари су се умешали у унутрашње ствари СПЦ, јер је њихових 12 епископа пристало да Бугарска православна црква буде мајка-црква „македонској“, што нема никаквог историјског основа.
Ињац сматра да ће, највероватније, на крају „македонска црква“ добити аутокефалност од Цариграда.
Кад је реч о евентуалном давању аутокефалности неканонској ’црногорској православној цркви‘, Ињац каже да је са њом ствар мало компликованија, јер у Црној Гори не постоји толико моћна и утицајна парацрквена организација и са таквом структуром као у Македонији.
„Тамо, ипак, Мираш Дедеић делује на нивоу секте. Неће се то тако лако десити у Црној Гори, али ће, наравно, Цариград и ту покушати да уради исто што планира да уради у Македонији. Дакле, биће покушаја, а да ли ће успети ти покушаји, највише зависи од Српске цркве у Црној Гори, односно од митрополита Амфилохија“, закључио је Ињац.