Амфилохије је оцијенио да искушење првенства постоји у свакој људској заједници гдје постоје људи, па тако и у Цркви, те да је због тога „веома битно да Црква сачува своје изворно устројство“.
Он је казао је да се све то нарочито види из садашње црквене ситуације у православној Украјини.
„Наш уважени патријарх васељенски Вартоломеј сматра да њему припада право да даје аутокефалност Украјинској цркви и да поништава одлуку од прије триста година, да би могао да примјени оно што је замислио. Ми сви поштујемо цариградског патријарха, првопрестолну Цариградску цркву православну. Међутим, то њему не даје право да може да се понаша онако као што је то урадио са Украјином“, нагласио је митрополит Амфилохије.
Он је објаснио да је цариградски патријарх кроз историју давао аутокефалност само на оним мјестима која су припадала њему.
„Словенски народи и цркве су били у орбити Цариграда, као државе, као царске власти. Те одлуке су опстале, признате су од сабора до наших времена. И не само то, него и на сабору на Криту је признато четрнаест аутокефалних цркава. И самим тим оне нису више у надлежности патријарха цариградског, јер је сабор онај који је то коначно потврдио“, казао је митрополит.
Митрополит је такође казао да поштује патријарха Вартоломеја, који је његов друг из студентских дана.
„Али то не значи да ћемо подржавати све његове одлуке. Ипак он није непогрешиви римски папа. И зато, рецимо, наша Црква није прихватила то његово признање аутокефалности у Украјини. Да сви православни Украјинци прихватају аутокефалност, онда би то било нормално. Али, ипак већина православног народа Украјине припада канонској Цркви на челу са митрополитом Онуфријем, која је везана за Московску патријаршију. То, дакле, није решење, него само дубље компликовање тога питања“, истакао је митрополит црногорско-приморски.
Казао је да због тога наша Црква умољава Цариградску патријаршију да сазове свеправославни сабор који ће то питање ријешити и да исто то, поред руске, предлажу и друге помјесне цркве. Рекао је да Цариград има право да сазива васељенске саборе и да је сад проблем ко ће сазвати сабор који једини може да ријеши то питање.
„Претпостављам да то може да уради Антиохијска патријаршија, коју су такође основали апостоли Петар и Павле, и која је у своје вријеме сазивала велике црквене саборе. Или Александријска патријаршија може да сазове тај сабор. Али то онда треба да прихвати и Цариград“, каже митрополит Амфилохије.
Он је нагласио да епископ Цариграда данас не може имати оно мјесто које је имао када је Цариград био царска престоница.
Поред многобројних посјетилаца, предавању митрополита Амфилохија присуствовали су и амбасадорка Србије у Француској Наташа Марић, потпредсједник ЕУО Епархије западноевропске Љубомир Михајловић, књижевник и публициста из Париза Комнен Бећировић, предсједник Савеза Срба у Француској Ђуро Ћетковић, протојереј-ставрофор Никола Црнокрак, декан париског Теолошког института Светог Сергија, као и старјешина цркве Свете Параскеве протојереј-ставрофор Жељко Симоновић.
Иначе, у Културном центру Србије, у истом простору у којем је митрополит Амфилохије синоћ одржао предавање, у току је и изложба слика прослављеног српског сликара Петра Лубарде, рођеног у Љуботину у Ријечкој нахији.
