Професор на универзитету у Портсмуту Волфрам Кајзер, који у Београду борави на позив Института за европске студије, важи за водећег стручњака за историју европских хришћанско-демократских партија. У Београду и Новом Саду одржао је два предавања на ту тему.
Када говори о друштвеним променама које су захватиле Европу и изборима за Европски парламент, професор Кајзер тврди да сами резултати европских избора не говоре много о главним променама којих су се неки прибојавали, а други им се надали.
„Радикална десница остварила је значајан успех у појединим државама, као што је Италија, али је исто тако изгубила значајну подршку на северу Европе. Истовремено, неке друге партије, као што су зелени и либерали прошли су добро. Зелени, либерали, народњаци и социјалдемократе заједно су изгубили само петнаестак места у ЕП“, каже Кајзер.
Промена у европским друштвима, према његовим речима, ипак има различите узроке, у зависности од региона.
„Мислим да су последице економске и финансијске кризе у медитеранским државама још јаке, посебно их осећају млади који немају изгледа да пронађу разумно плаћен посао — у том смислу они немају осигурану будућност. Истовремено, у северноевропским државама незапосленост је ниска, млади имају перспективу и оне су окренуте забринутости ка глобалном загревању и климатским променама и брину их реакције ЕУ према том проблему. У источноевропским чланицама ЕУ имате забринутост према националном идентитету и култури и како их заштитити од утицаја повезаних са глобализацијом и ЕУ, а постоји и страх од миграција“, сматра Кајзер.
Основну промену у европским друштвима, додаје он, европски избори су већ донели, а то је већи политички активизам, што потврђују подаци о излазности гласача на изборе.
„То је, на пример, добра вест јер су људи више заинтересовани. Они који су имали критички став изашли су и гласали, што је навело и њихове неистомишљенике да учине исто — људи су више мобилисани. Мисле да треба да изађу да гласају уместо да остану пасивни и да прихватају одлуке које долазе из Брисела. То је, мислим, позитивна промена. Има више дебате. Дебате су често биле контроверзне и не упућују на правац којим ћемо се кретати, али мислим да је то позитиван знак да је ЕУ још жива“, констатује Кајзер.
Још једна промена на европској политичкој сцени огледа се у томе што више ниједна партија не позива на излазак из ЕУ. Подршка изласку из ЕУ ограничена је, наводи Кајзер, и износи око 20 одсто, како у Француској, тако и у Пољској. Због тога су суверенистичке или „популистичке“ партије морале да престану са промовисањем политике изласка из ЕУ, уколико су желеле успех на изборима.
На пример, Марин ле Пен је променила своју антиевропску реторику и политику своје странке, а то се догодило и другде.
„Мислим да је важно да се присетимо да је радикална десница током Хладног рата подржавала ЕУ због сплета околности. Стога, нема разлога да је не подржавају и сада, у зависности од тога како могу да је искористе у своје сврхе и политичке циљеве. Уколико, на пример, могу да креирају имиграциону политику која наглашава чвршће границе, које ће мигранте држати даље од Уније, онда је ЕУ добра за њих“, каже Кајзер.
Тешкоће око формирања већине за избор Европске комисије и за изгласавање закона у домену надлежности ЕП, Кајзер види као позитивну промену, јер ће то укључити више политичких групација у дебате и договоре, чиме ће се створити нови консензус унутар ЕУ.