Пад популарности странака десног и левог центра у државама-чланицама Европске уније (ЕУ) и пораст популарности како такозваних суверенистичких странака тако и странака радикалне левице, чини изборе за Европски парламент (ЕП) веома интересантним, каже директор Института за европске студије (ИЕС) Миша Ђурковић.
Овај београдски институт организовао је сесију посвећену изборима за ЕП под називом „Европски избори и будућност Европске уније“, на којој је двадесетак аналитичара ИЕС-а објашњавало могуће исходе избора.
На основу истраживања јавног мњења у различитим европским државама очекују се, према Ђурковићевим речима, сличне тенденције — пад две водеће групације, такозваних мејнстрим партија окупљених око Европске народне партије (ЕПП, партија десног центра) и социјалдемократа окупљених око Прогресивне алијансе социјалиста и демократа (СД).
Очекивања су да благи пораст броја посланика у ЕП остваре либерали (АЛДЕ), због идеолошке „инјекције“ коју им је убризгао француски председник Емануел Макрон, док се очекује да Зелени задрже садашњи број посланика.
„Кључно питање је — због чега се мејнстрим партије боје? Одговор је, јер ове евроскептичне или антисистемске партије на десници и једном делу левице могу да скупе трећину посланика, чиме би блокирали одређене законе“, наглашава Ђурковић.
Друга занимљивост је промоција такозваних „шпиценкандидата“, фракцијских вођа истакнутих као кандидата за председника Европске комисије (ЕК). Први пут откад постоји, ЕП је одлучио да било ко ко сакупи довољан број гласова има право да тражи место председника ЕК, без обзира на став држава.
Током кампање, три теме биле су главне када су у питању евроскептичне странке, каже економиста Горан Николић — миграције, национална безбедност и прилаз који подразумева нацију на првом месту.
Према Николићевим предвиђањима, у политици ЕУ, барем што се тише одлука које се доносе у ЕП, неће се много тога променити, осим што ће велика коалиција између народњака и социјалдемократа морати да буде обогаћена још једним чланом — либералима или Зеленима.
Међутим, иако избори за ЕП неће донети много новина што се тиче формирања ЕК, они су, према Николићевим речима, борба за идеолошки наратив. Иако неће моћи ништа да промене, групација која окупља евроскептичне и њима блиске странке, која би могла да заузме око 30 одсто ЕП, могла би да, расправама које ће водити или фокусом на питањима који су нетрадиционални, да мења свест грађана ЕУ у правцу праведније расподеле богатства, каже Николић.
„То је оно што ми се чини да је кључно на овим изборима — то је борба за идеолошки наратив — дакле, да скренемо наратив, што је оно што жели Салвинијева групација, ка нацијама, ка Европи нација. Остаје, дакле, Европа, остаје евро, остаје све. Али најважније су нације. То ће они да раде, и то фундаментално мења ЕУ, јер, у суштини, ЕУ је основана да штити либералне вредности од демократске већине. Цела прича тако је конципирана да штити богату већину“, рекао је Николић.
Без обзира на то да ли се налазе на левици или десници, све антисистемске странке које имају шансе да уђу у ЕП боре се за праведнију расподелу богатства.
Оно што није била тема предизборне кампање, а што се Србије и балканских држава највише тиче, јесте проширење ЕУ. То, према Ђурковићевим речима, показују и дебате шпиценкандидата.
„Барем пет озбиљних дебата су имали, где су питања била имиграција, безбедност, социјалноекономска политика, клима и одрживост… Питање проширења апсолутно није тема која је популарна и којом било ко хоће да се бави у овом тренутку, што је разумљиво због проблема које имају унутар себе. Нерешена спољна политика у смислу односа са Русијом велико је питање, јер те санкције погађају и убијају Немачку али и осталу европску привреду. Тема су и врло проблематични односи са САД око НАТО-а и будућности европске војске… Тако да они имају много својих проблема и мислим да питање проширења није нешто чиме ће се они много бавити“, каже Ђурковић.
Стручњак за француску политику Слободан Зечевић наглашава да, док код проевропских француских странака — социјалиста и центриста — Србија ужива подршку за приступање ЕУ, код евроскептичних десничара ужива подршку по питању решења косовског проблема:
„Ту је реч о заштити хришћанског идентитета. Мислим да ми то треба још више да потенцирамо, када је реч о нашој цивилизацији и култури. Видели сте какве је емоције изазвао пожар у цркви Нотр Дам. Иако ће бити обновљена и иако има средстава за то, огромне су емоције везане за тај споменик хришћанске културе. С друге стране, и ми имамо право на наше емоције, на наше споменике културе, тако да је то тема коју би требало да експлоатишемо, и десне странке сигурно имају разумевања за то“.
Избори за ЕП одржаће се између 23. и 26. маја, а борба се води за 750 посланичких места. Иако уз Европски савет чини највише законодавно тело Уније, његове моћи ограничене су на овлашћења које су земље-чланице пренеле на ЕУ. За разлику од националних парламената, ЕП нема законодавну иницијативу. Он, међутим, усваја буџет ЕУ и врши политичку контролу рада бриселских институција.
Ипак, са порастом популарности суверенистичких странака у многим европским државама, изборна кампања за ЕП, која досад није привлачила велику пажњу јавности и сами избори, на којима је излазност увек била пословично мала, постали су својеврсна линија фронта између традиционалних (мејнстрим) странака и суверениста.
Амбиције италијанског министра унутрашњих послова и лидера десничарске Лиге, да формира широку постизборну суверенистичку коалицију на европском нивоу, противљење лидера источноевропских и централноевропских држава мигрантској политици Брисела, као и амбиције некадашњег саветника за националну безбедност америчког председника Доналда Трампа, Стивена Бенона да помогне суверенистима, уздрмали су досадашњи бриселски консензус и запретили да подрију досадашњи европски поредак.
Због тога мајски избори имају симболички карактер — први пут после Другог светског рата запад је суочен са идеолошким ратом између две непомирљиве опције.
