Дуго најављивани самит у Берлину није донео ништа ново, осим појачаног притиска на Србију да попусти у преговорима са Приштином. У међувремену, настављен је и притисак на Србе на самом Косову, бруталном полицијском акцијом, спроведеном 28. маја на северу покрајине.
Шта ново Париз и Берлин могу да понуде у решењу косовског чвора, да ли имају начин да приморају косовске Албанце, али и Србију да наставе дијалог?
Др Слободан Зечевић са Института за европске студије за Спутњик каже да је јако тешко прогнозирати следећи корак Европе, али да је после бруталности полицијских снага које су упале на север покрајине неопходно покренути ствари са мртве тачке. Они ће сигурно покушати да покрену дијалог, али је велико питање како, сматра Зечевић.
„Најсврсисходнија реакција Европске уније после свега овога била би да изврши одређени притисак на Приштину, јер Тачијева изјава да неће применити део Бриселског споразума који се односи на ЗСО, практично значи његово отказивање, а формирање Заједнице српских општина је срж тог споразума. У овом тренутку угрожени су и Споразум и дијалог, а очигледно је да су Албанци глуви на све позиве и да би ЕУ требало да размишља о некој врсти институционалног притиска на органе у Приштини“, тврди Зечевић.
Он додаје да се оно што Меркелова и Макрон планирају држи у строгој тајности како би тај предлог, такође у строгој тајности, представили учесницима самита у Паризу. Све опције су отворене, зато не искључујем могућност и да се Србији сугерише да направи први потез у циљу наставка дијалога, каже Зечевић.
„Они могу да кажу Албанцима: ’Добићете визну либерализацију, вратите се у преговоре и укините таксе‘, а могу и да кажу Србији: ’Хајде да преговарате, па ће они после да укину таксе‘. По мом мишљењу, Европска унија би већ морала да размишља о некој врсти притиска на Приштину. Они то очигледно не планирају у догледно време“, оцењује Зечевић.
Аналитичар Драгомир Анђелковић истиче да ЕУ, да је хтела да примени одређене мере према Албанцима на Косову, не би им давала уступке, а то је до сада радила, без обзира што су саботирали преговарачки процес. Плашим се да ће се све завршити на празним речима, али ту постоји још једна проблем — подељеност албанских лидера, каже Анђелковић.
„Ако би Европска унија можда и могла да нешто постигне са неким од њих, рецимо са Тачијем, не треба очекивати да ће успети да уради било шта са Харадинајем. У таквим околностима немогуће је на Косову наметнути било какво решење. Док год један део политичких лидера наступа екстремистички, онда врло брзо и они који су спремни да буду одмеренији од тога одустају, због рејтинга, јер грађани Косова албанске националности очито подржавају што екстремнију политику“, објашњава Анђелковић.
Он додаје да би дијалог могао да се обнови само ако би се Сједињене Америчке Државе директно умешале и заједно са Европском унијом извршиле велики притисак на Албанце. Међутим, додаје Анђелковић, та опција делује илузорно, јер Албанци имају снажан лоби у Сједињеним Државама.
Упитан да прокоментарише како би Србија требала да се постави према евентуалним новим предлозима за наставак дијалога Београда и Приштине, с обзиром да врх државе инсистира на томе да неће одустати од захтева да се укину таксе, Анђелковић одговара:
„Мислим да је време да Србија почне да размишља не о наставку преговора, већ о елиминисању штете од претходних. Ми смо једнострано примењивали те договоре, давали многе уступке, друга страна није учинила ништа. Време је да ми поништимо Бриселски споразум и вратимо се на стање пре 2013. године, а после ћемо видети шта даље.“