Скот је за телевизију Н1 рекао да је скупштинска дебата у парламенту која је одржана о том питању била битна јер је, како је казао, „дала нови подстицај о потреби за дијалогом“.
„Разговор и дебата су били важни. Први пут се, у мом мандату, разговарало отворено о Косову на седници Скупштине. Оно што је председник рекао је било врло интересантно, неке ствари које је изговорио о констатовању реалности, о хватању укоштац са горком истином о Косову су биле важне поруке за српску јавност“, рекао је Скот.
За њега је, међутим, било, како каже, помало тужно да види велики део скупштине празан, јер опозиције није било у скупштинским седиштима.
Када је реч о полицијској акцији РОСУ на Северу КиМ, Скот је рекао да „нико не би требало да подржава корумпиране функционере и илегалне активности“.
„Дошло је до полицијске акције хапшења, исто је са сличним акцијама у Србији. Највећа разлика је што је (српска) влада ставила војску у приправност, а становништво северног Косова је покушало да се умеша у полицијску операцију, стављајући барикаде на пут, што је довело до даљих сукоба. То само показује колико је ситуација нестабилна, колико неповерење постоји. Акција није била само на северу Косова, већ и на југу, хапшени су и Албанци и Срби и Бошњаци“, каже Скот.
Поводом састанка у Паризу почетком јула који организују Француска и Немачка, Скот је казао да САД, иако нису позване, подржавају процес „уколико састанци помогну да се људи врате за сто“, понављајући став САД да таксе треба укинути.
„Морамо имати обострано разумевање да уклонимо препреке. Тарифе треба укинути, треба предузети мере да би процес ишао напред“, поручио је Скот.
Упитан постоји ли могућност за компромис о Косову до краја године, он је рекао да је био већи оптимиста пре шест месеци, али и додао: „Никад не реци никад“.
„Једини начин је да се директно разговара о свему између Београда и Приштине. Решење мора да проистекне из овог региона, не из Брисела, Вашингтона или Москве, и да буде трајно и стабилизујуће за шири регион Западног Балкана. Мислим да постоји перспектива за напредак“, истакао је Скот.
Он каже да „замрзнути сукоб није у интересу ни Србије, ни Косова“, те да је то чуо и од председника Србије у Скупштини Србије.
„Ниједна страна неће добити оно што жели без споразума о нормализацији“, прецизирао је Скот.
Извештај ЕК који је јуче представљен и уручен Србији је, према Скотовом мишљењу, „правичан“.
„Оно што сам могао да видим, мислим да извештај увек даје добре параметре о напретку Србије на путу ка остварењу стратешког циља и о областима које су потребне за њихово функционисање. И тај извештај је, по мом мишљењу, био правичан, доста поштен са обе стране“, рекао је Скот.
Он каже да се у извештају јасно констатује да постоји напредак у одређеним областима у економији и државној управи, „али речено је и да постоје области где треба уложити још напора, и Европска унија се фокусирала на питања које се тичу и грађана Србије“.
Многи закључци које је ЕУ донела, донели су, каже, и многи други посматрачи, и друге међународне организације које посматрају ситуацију у региону.
„Напретка је било и морамо то да констатујемо, да се економија носи јако, број незапослености је у паду, у државној управи је постигнут напредак, место Србије на Дуинг бизнис листи и Светској банци је порасло. Међутим, постоје области где је потребно уложити још труда и то једноставно сматрају и грађани Србије. ЕК се фокусирала и на те области, попут владавине права, политичког дијалога овде у Србији, односно непостојања политичког дијалога, питања медија и медијских слобода, али и окружења за медије“, напоменуо је Скот.
Постоји, додаје, и фокус који је битан, „да Србија има обавезу да на крају координира своју спољну политику са спољном политиком ЕУ“, и у тој области, истиче, „дистанца Србије са ЕУ се продубљује и не приближава“, на шта и извештај указује.
„Споразум између Београда и Приштине је неопходан услов за улазак у ЕУ, али није једини услов, има и других питања. Много још посла има и надам се да ће извештај о напретку следеће године показати да је Србија остварила велики напредак, да ће бити предузети даљи кораци у правцу циља који Србија има ка ЕУ. То је јасно изражено, интеграција Србије у ЕУ што је пре могуће“, истакао је он.
