Тест је спроведен ради провере знања у оквиру припрема за државну матуру.
Исцрпан квиз у форми правог школског теста одвијао се једном месечно кроз пуних седам етапа, у којима је ова екипа била убедљиво најбоља, хрватски портал „Новости“ .
Ђорђе Суботић тим поводом за портал каже да ученици Српске православне гимназије имају ту привилегију да се школују у Хрватској и да читају дела из књижевних раздобља која нису предвиђена на часовима хрватског језика.
Суботић, Медић и Ненадовић су три школска и домска друга. Ученици су трећег разреда Српске православне гимназије и одлични су ђаци, а за квиз се, кажу, уопште нису припремали, преноси њихове утиске новинарка Ања Кожул.
„Новости“ констатују да њихова професорка Мира Бићанин није могла добити бољу рекламу од ове, а Ђорђе Суботић каже да је она најстручнија у тој области, те да су са њом часови веома занимљиви.
„Немамо штреберски приступ градиву. То је више дебата у којој износимо свој начин размишљања о томе шта можемо из неког раздобља историје и књижевности научити, како то данас можемо применити. То важи чак за онај досадан период књижевности, попут хрватског барока. Нисмо се припремали за квиз, дали смо све од себе, а нешто смо и погађали“, каже млади Суботић.
У последњих неколико година квизови су постали врло популарни, од књижара, преко факултета, школа, па чак до кафића.
Ђорђе, Александар и Синиша не прате тај тренд, једино су желели да провере своје знање и да се забаве.
Нису придавали значај томе, ваљда зато што су се и раније такмичили на државним такмичењима, па се тако Александар окушао на жупанијском из географије и биологије, а Александар из историје и географије.
Функцишу као одличан тим: Синиша је одличан у хрватској граматици, а Ђорђе и Александар „растурају“ хрватску и светску књижевност.
Општа култура подједнако добро иде свој тројици, пуно читају, слушају, прате политичку и друштвену ситуацију. Без обзира колико су добри у томе, нико од њих нема намеру да студира језике и књижевност.
Александра тренутно највише занима биологија, па себе види на медицини, док је пре имао жељу да упише теологију. Ђорђе жели да буде природњак, иако му добро иду и друштвене науке.
„Видим себе на фармацији, то ми је већи изазов“, каже Александар који је, истиче, свестан законитости тржишта рада.
Синиша размишља о праву.
Са сигурношћу знају да ће остати у Загребу.
На питање који предмет им је дражи — српски или хрватски, углас одговарају хрватски.
Кажу да часове оба језика не доживљавају као двоструки посао, зато што се градиво у великом делу преклапа, што добро дође за утврђивање знања.
„У основној школи смо учили хрватски и јако нам је драго што имамо прилику учити српски који је битан за нас у смислу идентитета, али и због аутора који су у хрватском образовном систему прећутани. Имамо квалитетну наставу из српског и на неки начин имамо привилегију да се школујемо у Хрватској, а да читамо дела из књижевних раздобља која нису предвиђена на часовима хрватског. Наши вршњаци не знају за Бранка Ћопића или, рецимо, за Бранислава Нушића“, испричао је Ђорђе.
Гимназија коју похађају, каже Ђорђе, има пуно предности и није ограничена само на ученике српске националности.