У одговору Танјугу да ли је најстарији препис и даље у њиховом архиву, Бурнаћeва је навела да је важан средњевековни документ заведен у инвентару кодекса Архива ХАЗУ под ознаком „III ц 9 Крчмија иловичка из год. 1262, срп.редакција, лист.399 у 4. Запис из 1262“.
Покрет обнове Краљевине Србије недавно је изнео тврдње да се Иловичка крмчија, зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. века од 1995. налази у Ватикану.
Тада је, како тврди председник ПОКС-а Жике Гојковића, однета као поклон тадашње Хрватске власти папи Јовану Павлу Другом.
Бурнаћева у допису наводи да у Архиву ХАЗУ нема података о преносу вредног артефакта у Ватикан, а и Министарство културе потврдило је да је овај вредан артефакт у Загребу.
Историчар Дејана Ристић такође каже да се никада није сумњало где се налази Крмчија.
„Познато је да се тај вредни правни споменик пре само две године и даље налазио у Архиву ХАЗУ будући да је ученицима Српске православне гимназије, ’Кантакузина Катарина Бранковић‘ у Загребу, било омогућено да виде и да прелистају тај спис. Замислите какав би скандал избио када би наша земља од Ватикана званично тражила да нам врати спис који Света столица и не поседује и који се налази у сасвим другој држави“, каже Ристићева.
Он подсећа да је драгоцени препис настао је 1262. године у манастиру Светих Архангела у Иловици на Превлаци код данашњег Тивта и ту је био чуван вековима све док, током Другог светског рата, није украден и однет у Архив Хрватске академије знаности и умјетности.
Историчар напомиње да је Матија Ненадовић у моменту обнављања модерне српске државе, Кнежевине, касније Краљевине Србије, као правни основ за први писани закон устаничке Србије у мају 1804. имао између осталог и Крмчију.
