Рамуш Харадинај, премијер привремених институција у Приштини, похвалио се недавно на свом профилу на Фејсбуку да је немачка држава финансирала пројекат „важан за нашу културу и историју“. Реч је о обнови православне Цркве Светог Николе у Новом Брду на Косову и Метохији, коју је Харадинај представо као — католичку.
То је за Спутњик потврдио и др Марко Поповић, коаутор монографије „Црква Светог Николе — катедрала града Новог Брда“, коју је објавио Завод за заштиту споменика културе Србије,.
Др Поповић каже да су наши истраживачи одмах алармирали Манастир Високе Дечане и надлежне органе како би право истраживање и истина о тој цркви стигли до немачког амбасадора.
„Ми научници смо покренули машинерију да се обелодани шта је заправо та црква и да се спречи фалсификовање. У сваком случају, ово је још један покушај Албанаца да се негира постојање српског културног наслеђа на Косову и Метохији и да се својата. Другим речима, Харадинај је безочно слагао немачког амбасадора“, тврди наш саговорник.
Поповић истиче да постоје научни докази да је у питању православни објекат, али упозорава и да су Албанци почели конзерваторске радове без икакве научне потпоре, чиме су направили штету тој православној светињи јер су је преправљали.
„Они у ствари остатке Цркве Светог Николе претварају у тробродну базилику што никад није било, што је велики фалсификат. Део тих конзерваторских радова су већ извели, а испред градилишта, на прилазу су на табли приказали пројекат обнове и радове који немају везе са стварним стањем“, објашњава наш саговорник.
Поповић напомиње да је у Новом Брду постојала и католичка црква, такозвана Сашка црква која је била ван бедема тадашње градске територије.
„Пре него што су уопште почела истраживања на Новом Брду средином двадесетог века, на основу изворне грађе, није било сасвим јасно да ли су Турци, када су заузели Ново Брдо, претворили у џамију православну или католичку цркву. Дилема око тога је постојала, али истраживања између 1957. и 1960. године су јасно показала да је у питању православна црква. Она је грађена у две етапе, првобитна црква је саграђена негде око 1369. године и имала је моравску пластику и највероватније је била задужбина или краља Вукашина или један од првих споменика кнеза Лазара“, каже наш саговорник.
Утврђено је и да је у тој цркви у 15. веку столовао и грачанички епископ. Поповић објашњава да је у то време Ново Брдо било озбиљно привредно-рударско средиште, а да је та црква била градска црква.
„Остало је забележено да су Турци велику цркву коју су подигли српски деспоти претворили у џамију. То је белешка из 17. века. Постоје и други писани извори који су доказ да је потпуно неспорно да је Црква Светог Николе у Новом Брду била православна катедрала“, тврди коаутор монографије о тој цркви која је издата тек прошле године, иако је одавно написана. Прилика да угледа светлост дана указала се кад се прикупљала документација за Унеско, 2016. године, додаје наш саговорник.
„Остаци те цркве су тада технички снимљени, чему су додата наша ранија истраживања те цркве, тако да смо архитекта Игор Бјелић и ја решили да објавимо и књигу о тој катедрали са свим архитектонским анализама, историјским и археолошким подацима. Та књига је прошле године изашла на српском и на енглеском језику“, прецизира наш саговорник.
Поповић је поново упозорио да је Албанци покушајем да цркву прогласе за римокатолички храм желе да је посредно истргну из културног наслеђа православне цивилизације Старе Србије.
На сајту такозваног косовског министарства културе, омладине и спорта о Цркви Светог Николе пише да је у питању објекат са највећим димензијама у Новом Брду, за коју се сматра да је била католичка катедрала. Споменик, тврде, што се тиче облика изградње, припада римском стилу, са димензијама плана 30,7 метра дужине и 23,4 метра ширине. На основу археолошких истраживања откривено је да је пре него што је катедрала изграђена ту постојала једна мања црква око које су се налазила гробља. Такође, тврди се да су Дубровчани уместо цркве изградили катедралу, уздижући је за метар изнад зидина старе цркве.
Ново Брдо су 1455. године освојиле Османлије, па су многи објекти после тога оштећени или претворени у објекте муслиманске вероисповести. Катедрала Новог Брда је 1466. године претворена у џамију, када јој је придодат и минарет. Катедрала Новог Брда је уништена, док је део зидина обновљен 1954. године. Иначе, црква је под заштитом Унеска, а поред новобрдске тврђаве свакодневно пролазе православци који опстају надомак Манастира Светих Арханђела, задужбине ћерке кнеза Лазара из 14. столећа.
Монографију „Црква Светог Николе — катедрала града Новог Брда“, аутора др Марка Поповића и Игора Бјелића у целости можете погледати ОВДЕ.