Иако је владао пуних 18 година, многи археолози тврде како тачан период његове владавине остаје мистерија.
Са невероватних 2 метра висине, био је прави див за своје време. Верује се да су 1901. године у малом селу Беит Калаф археолози ископали управо његове посмртне остатке.
Иако је био и необично широк, пропорције његових дугих костију биле су прилагођене као код већине других древних Египћана у то време.
У студији објављеној у „The Lancet: Diabetes & Endocrinology“, наводи се да је древни египатски фараон можда патио од гигантизма. Стручњаци са Универзитета у Цириху, који су детаљно анализирали остатке, верују да је ово најстарији пример гигантизма у људској историји.
Супротно увреженом мишљењу, висина Санакту није омогућила никакве друштвене погодности, јер су у раним египатским династијама биле префериране кратке статуе, пошто је било „много малих људи у краљевској служби“, закључили су стручњаци.