Како је рекао, велика грешка Американаца јесте што су сами себи уништили сву предност коју су стекли још од оснивања актуелног финансијског Бретонвудског система.
„Тај систем је формиран још пре 75 година. Потом је усаглашен и Јамајски валутни систем, који је додатно потврдио приоритет долара у односу на друге светске валуте. Међутим, тада није решен главни проблем, а то је да се постигне баланс валутних односа. У међувремену су се појавили нови економски центри, порасла је улога регионалних валута и променио се баланс снага и интереса“, указао је.
Путин је такође рекао да је упркос расту глобалне економије, актуелни модел међународних трговинских односа у кризи.
„Формално, у последње време раст глобалне економије пропраћен је позитивним цифрама. Од 2011. до 2018. године забележен је константан раст економије од око 2,8 одсто. Међутим, према нашем мишљењу, а то мисле и други светски лидери, потребно је отворено признати да је модел економских односа у кризи“, упозорио је.
Руски председник је рекао да се проблеми гомилају већ неколико десетина година, те да су они постали далеко озбиљнији и већи него икада до сада.
Путин је рекао и да је глобална трговина престала да буде безусловни покретач светске економије — избили су трговински ратови, а протекционизам је све присутнији.
Позивајући се на податке Светске банке и ММФ-а, Путин је оценио да је до кризе 2008. и 2009. године однос светске трговине и глобалног бруто друштвеног производа био у сталном порасту. Међутим, данас то није случај.
„То је чињеница, тог раста више нема. Након 2008. године те бројке никада више нису поновљене“, констатовао је Путин.
Руски председник је такође рекао и да је монополизација новог технолошког таласа главни извор нестабилности у свету. Како је појаснио, постоји намера да се приступ новим технологијама ограничи, да само одабрани имају прилику да је користе, што и ствара глобалну неједнакост.
„У току је покушај да се створе два света, а процеп између њих је све већи. Док једни имају приступ најновијим системима образовања, здравства, као и најновијим технологијама, други то немају, а шанса да се те земље извуку из сиромаштва је све мања“, указао је.
Као пример је навео и да преко 800 милиона људи на свету немају приступ пијаћој води, што је око 11 одсто укупног становништва. „Систем који се буде заснивао на неправди, никада неће бити стабилан“, закључио је.