Проблем је што су инвеститори прошле године у ту грану индустрије уложили дупло мање новца, и то због непрофитабилних пројеката.
У покушају да повећају производњу, америчке компаније које се баве производњом нафте из шкриљаца спаљују све више тзв. успутног (каптажног) гаса. У року од годину дана удвостручила се количина плавог горива која је спаљена без икакве користи и тиме је достигнут рекордан ниво од 18,7 милиона кубних метара дневно. Многе компаније су већ премашиле законска ограничења за сагоревање гаса, а на захтев власти производња нафте може бити заустављена.
Према проценама норвешке консултантске компаније „Ристад енерџи“, количина спаљивања и депоновања гаса у седиментарном базену „Пермијан“ тренутно је двоструко већа од обима производње „плавог горива“ у најпродуктивнијој гасној бушотини у Мексичком заливу, која припада компанији „Ројал Дач шел“, где се производи до 7,5 милиона кубних метара природног гаса на дан.
На местима налазишта нафте из шкриљаца у западном Тексасу сваки дан се спаљује природни гас у вредности од око милион долара, и то узалуд, констатује „Волстрит журнал“. Још је гора ситуација у налазишту нафте из шкриљаца у области Бакен у Северној Дакоти — у првом кварталу ове године количина гаса која се дневно спаљује достигла је 14 милиона кубних метара. Нафтне компаније не поштују ограничења наметнута од стране државних органа: 2016. уведен је лимит на сагоревање од 15 одсто, док би до 2020. године тај лимит требало да се смањи до 10 одсто. Упркос свему, у прва три месеца ове године произвођачи нафте из шкриљаца спалили су 20 одсто гаса.
Према прогнозама аналитичара, у другој половини године количине спаљеног гаса у Пермском басену у Тексасу достићи ће 18,4 милиона кубних метара за дан. Проблеми каптажног гаса толико су се заоштрили, да постоји могућност њиховог негативног утицаја на раст производње нафте.
Тренутно је могуће спалити каптажни гас у року од 45 дана након почетка производње у бушотини. Након тога, ако нема посебне дозволе, гас је потребно хватати, иначе се производња мора прекинути.
Међутим, не постоји неопходна инфраструктура и производни капацитети за хватање, складиштење и транспортовање каптажног гаса на налазиштима нафте из шкриљаца. Мали број гасовода, који су изграђени на налазиштима нафте из шкриљаца попуњени су до краја. Због тога гас спаљују и након дозвољених рокова.
Власти Тексаса изражавају све већу забринутост због кршења временских ограничења спаљивања каптажног гаса на бакљи због притисака еколога. Администрација Северне Дакоте је такође одлучна, а изгледи за затварање бушотина постају све реалнији, тврде аналитичари компаније „Ристад енерџи“.
То ће веома негативно утицати на индустрију шкриљаца, која се ионако налази у кризи. Инвеститори су прошле године у ту грану индустрије уложили дупло мање новца, и то због непрофитабилних пројеката, а као резултат тој грани индустрије прети банкрот.
Америчка компанија за пружање услуга у нафтној области „Ведерфор интернешенел“, један од водећих пружалаца услуга у сфери бушења, изјавила је да се припрема за одговарајућу процедуру. Истовремено, лидери две руководеће компаније у нафтној и гасној индустрији „Халкон ресорсиз“ и „Алта меса ресорсиз“ довели су у питање могућности компанија да наставе са радом.
Приход од продаје четвртине произведене нафте из шкриљаца у САД у потпуности одлази на плаћање камата на корпоративне дугове, трошкови стално расту, производња опада, а технологија само убрзава циклус од врхунца производње до њеног пада. Аналитичари закључују да у протеклих 10 година нафта из шкриљаца није дала очекиване резултате.