Средином ове године, САД су достигле ниво производње нафте од 11 милиона барела дневно и то захваљујући активности произвођача нафте из шкриљаца. Они свакодневно производе око 6,2 милиона барела црног злата.
Толике количине би требало да доносе огромне приходе, али на велико разочарење инвеститора, то се не дешава. Према проценама „Волстрит џурнала“, укупни губитак 50 компанија које се баве ископавањем нафте из шкриљаца на територији државе је премашио две милијарде долара само у другом кварталу.
Један од главних узрока за то је кредитна способност нафташа. Према Федералној агенцији за енергетске информације САД, само за покривање дугова компанија које се баве производњом свакодневно одлази око 1,5 милиона барела, што је четвртина укупне производње нафте из шкриљаца.
С укупним дугом, ситуација је још интересантнија, јер да би се он угасио, неопходно је произвести девет милијарди барела нафте. То је скоро иста количина коју су произвођачи нафте из шкриљаца извукли за све време постојања те гране индустрије (око десет милијарди барела). Укупно, дугови достижу око 300 милијарди долара.
Поред високих трошкова за покривање дугова, добит онемогућавају и трошкови за модернизацију опреме за бушење, који стално расту.
Било би логично да се то финансира од прихода компаније, али представници те индустријске гране дају предност емитовању акција. На пример, један од кључних актера на тржишту нафте из шкриљаца, компанија „Пионир рисорсис“ у периоду од 2011. до 2016. године емитовала је акције вредне 5,4 милијарде долара.
На тај начин произвођачи нафте из шкриљаца могу лако да претворе било коју кризу берзе у енергетску кризу. Ако инвеститори почну масовно да емитује акције, произвођачи нафте из шкриљаца ће зауставити производњу, због чега ће се укупни обим америчке производње нафте смањити за 56 одсто. Треба обратити пажњу и на то да између повећања капиталних трошкова и нафтне производње нема директне везе. У неким ситуацијама је обрнуто, на пример „Пионир рисорсис“ је у другој половини 2017. године потрошио 1,36 милијарди долара, а произвео више од 30.000 барела нафте дневно, док је у првој половини текуће године потрошио око 1,7 милијарди долара, док је производња била мања за трећину.
Перспектива производње нафте из шкриљаца потеже све више питања. Америчка комисија за хартије од вредности и берзу верује да се резерве нафте из шкриљаца у Пермском базену, Игл Форду и Бакену, на местима највећег ископавања, могу показати много мањим него што се очекује и да износе само 13,8 милијарди барела.
Другим речима, након исплате дуга, компаније које производе нафту из шкриљаца ће располагати са око 4,8 милијарди барела залиха, а то ће бити довољно за само две године.
Осим тога, нафта из шкриљаца је идеална за бензин, али се из лаке нафте не може добити ни дизел ни млазно гориво. У наредним годинама, ваздухопловно и бродско гориво ће бити највише тражени, док ће потражња за бензином наставити да опада због повећавања броја електричних аутомобила и повишене енергетске ефикасности бензинских мотора.
Али кључни проблем није у томе. Додатне количине лаке нафте једноставно немају где да се прерађују. Према мишљењу произвођача нафте из шкриљаца, у наредних пет година спремни су да повећају производњу за више од четири милиона барела дневно. Међутим, за прераду је неопходно купити специјалну опрему, а ти трошкови ће бити укључени у цену нафте из шкриљаца, што ће још више смањити профитабилност те гране индустрије.
Вишак лаке нафте из шкриљаца неминовно ће се одразити и на њену цену. Већ сада сировине из Бакена се на берзама котирају 5-6 долара јефтиније него ВТИ нафта. Тај јаз ће бити све дубљи и неће дозволити компанијама које се баве производњом нафте из шкриљаца да достигну пристојне показатеље профитабилности.
