Актуелни председавајући Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик је на њему својствен начин опет узбуркао тамошњу јавност. Без дипломатских рукавица, погађајући право у мету, Додик није хтео да прими у опроштајну посету одлазећу амбасадорку Немачке Кристијан Хоман зато што је, како је објаснио, радила „на штету Срба“.
Није се, међутим, задовољио само тиме што су медији у Сарајеву већ данас то оценили као скандал. Додик је у писму амбасадорки поручио да су њени јавни иступи и дипломатске активности били политички обојени, субјективни и дипломатски непримерени и најавио да ће о томе обавестити и највише представнике Немачке.
Да ли је политичар познат по томе што је, мимо политичких правила, без длаке на језику, овога пута заобишао и правила дипломатије, или је његов евентуални недипломатски став у ствари одговор на недипломатско понашање амбасадорке која то себи није смела да дозволи?
Одговарајући на ова питања, саговорник Спутњика, некадашњи амбасадор а сада председник Српског спољнополитичког круга Милисав Паић каже да у Додиковом ставу да не прими амбасадорку не види преседан. Понашање у таквим ситуацијама зависи од земље до земље, напомиње он и додаје да ни њега када је одлазио из Мексика, где је био амбасадор, није примио председник те државе.
То је ствар домаће праксе и он може куртоазно некога да прими у опроштајну посету, а не мора, и то није никакво одступање од неке дипломатске праксе, указује Паић и додаје: „Друга је ствар што су нас председници на свим странама навикли да свакога примају и онда је ово испао као неки преседан“.
„Председник Додик сигурно је имао ваљане разлоге зашто је тако поступио. На крају боравка неког амбасадора који је највећи део времена провео у подривању ауторитета бившег председника РС, а сада председавајућег Председништва БиХ, то је са његове стране, верујем, била демонстрација и реакција на понашање страних представника у БиХ које не доличи поступању једног дипломатског представника“, мишљење је саговорника Спутњика.
Некадашњи дипломата објашњава да је амбасадор ту да представља своју земљу у другој, а сваки чин који излази изван оквира нормалног дипломатског комуницирања се може квалификовати као акт мешања у унутрашње ствари. Зато сматра да би после свега чак било и лицемерно да Додик прими немачку амбасадорку у опроштајну посету.
„Кад се сведу рачуни трогодишњег боравка немачке амбасадорке у БиХ, што се тиче РС, очигледно је да ту није било неке равнотеже у њеном постављању и да би се то свело на једну церемонију без садржаја. То није добро. Овако, председник Додик је овим чином послао поруку будућем немачком амбасадору“, сматра Паић.
Он подсећа да Хоманова није једина амбасадорка са Запада којој је упућивао замерке због неизбалансираног постављања према два ентитета у БиХ и отворене подршке муслиманско-хрватској Федерацији уз активно залагање за ревизију Дејтонског мировног споразума. Најчешће их је имао на рачун бивше америчке амбасадорке Морин Кормак.
Ово је и порука немачкој влади да постоји црвена линија стрпљења и толеранције РС и мислим да је он изабрао прави моменат да то јавно стави до знања, с обзиром на функцију на којој је сада и да је на половини тог мандата, каже Паић. Осипање Дејтонског споразума дошло је, сматра он, до тачке када се већ поставља питање шта ће се догодити са РС и њеним правима која су јој дата тим мировним споразумом.
Његова је оцена да ће Немачка после овога имати мало више такта у односу на интересе и потребе РС.
„Јесте да ће то имати међународног одјека, али то је легитимна одлука човека који се тренутно налази на врху БиХ, и то није ништа што би било преседан у међународној дипломатској пракси“, закључио је председник Српског спољнополитичког круга.
Политиколог из Републике Српске Војислав Савић сматра да није скандал не примити амбасадорку у опроштајну посету, нарочито ако је она урадила много лоших ствари, или се спрема да упути негативан, нереалан и субјективан извештај по Србе.
Он каже за Спутњик да је тешко наводити све примере непримереног деловања амбасадорке Немачке, чији је заједнички именитељ мешање у унутрашња питања која се тичу Срба, Хрвата и Бошњака, а која немају никакве везе са Немачком. Зато је мишљења да у овом случају није непристојно одбити нечију опроштајну посету и да се томе придаје много већи значај него што уопште треба. Уз то напомиње да у целом случају нико не доводи у питање њену кривицу.
Савић, међутим, указује на битан моменат који је Додик навео у писму који не треба занемарити.
„Пре свега, он је јасно разграничио деловање Немачке као државе и амбасадорке која је овде била у претходном периоду. Њу не примити у опроштајну посету није једнако осуди политике једне државе, и веома је важно да се те две ствари раздвоје. Он је и нагласио да је Немачка уложила много напора у БиХ, и то стоји“, истиче саговорник Спутњика.
Он, уз то, указује на чест случај у БиХ да медији у Федерацији, као и одређене странке, дају превелики значај амбасадорима. „Ишчитавамо да домаћа јавност БиХ и види као неку врсту протектората и у томе тражи интервенцију са стране како би испословала бољи положај за своју политику, што је погрешно јер нарушава интегритет државе“, објашњава овај политиколог.
И он напомиње да није једино деловање немачке амбасадорке било такво и да то чине бројни са Запада, посебно претходна америчка амбасадорка. Да амбасадор Србије или БиХ почне негде да се меша у унутрашња питања земље у којој је, за два дана би био депортован, сликовит је Савић, који сматра да Додиков потез треба да буде порука свим амбасадорима да се држе својих овлашћења.
На питање како ће Немачка примити чињеницу да се председавајући Председништва БиХ дрзнуо да оцењује рад њиховог дипломате, Савић констатује да је Немачка једна озбиљна и велика земља.
„Идеално би било да они прво преиспитају како је она и шта овде радила и да ли су извештаји које је слала били релевантни и поуздани. Тако би озбиљна земља урадила, јер је председник једне државе, каква год она била, ипак по рангу виши и важнији од амбасадора. Он је ту да представља своју земљи и подређен је министру спољних послова, а он председнику владе, односно канцелару, тако да то није исти ранг. И то што је председавајући Председништва, односно шеф једне земље одбио да прими амбасадора у опроштајну посету, више је порука него конкретан политички или правни акт“, сматра Савић.