У прилог овој тези Додик у изјави за Спутњик подсећа да је Анексом 4 Дејтонског споразума предвиђено да су сва овлашћења на ентитетима, као и да пре било каквих измена Устава мора да се донесе споразум страна, а то су опет два ентитета.
„Међутим, они који су били дужни да пазе и бдију над Дејтонским споразумом су га скрнавили, највише високи представник, служећи се манипулацијама у којима се налазила претња смењивањем и кажњавањем што не спада у демократију, а то је допринело томе да Босна данас изгледа више као сурогат него као озбиљна творевина“, наводи овај лидер.
Да је БиХ грађена на темељима Дејтона, као државна заједница двају ентитета и трију конститутивних народа данас би, сматра Додик, била успешнија.
„Овако, високи представник и део међународне заједнице свих ових година су буквално атаковали на Устав и дејтонске вредности и уништили у темељу поверење у могућност да се изгради БиХ јер је укинут базични консензус око Дејтонског споразума који смо имали“, наводи председавајући Председништва БиХ.
Он не први пут скреће пажњу да стање на терену у БиХ потпуно одудара од онога што је договорено у Дејтону, а да они који су криви за то бахато кажу да је проблем тај споразум.
„Проблем су они који су га урушили и који никад нису хтели да га спроведу и проблем су они који упорно покушавају да наметну БиХ неолиберални концепт у ком не постоје народи већ само грађани, а пошто су Бошњаци већински народ, онда би то значило да власт припада њима. Све је то допринело да БиХ доспе у глиб из ког тешко може да се извуче“, каже Милорад Додик.
У прилог овом закључку Додик наводи притужбе Хрвата који су незадовољни својом позицијом мајоризације од стране Бошњака у Федерацији и на нивоу кантона.
Узурпација и централизација многих функција којима је одузето право Хрватима да партиципирају у доношењу одлука довели су до неповерења Хрвата према начину организовања Федерације, па се, подсећа Додик, све чешће чују захтеви за формирање хрватског ентитета.
„Ово говорим само да бих поткрепио чињеницу да је у БиХ данас далеко више проблема него раније и да се насиље међународне заједнице показало као контрапродуктивно. Они праве неку илузорну творевину у којој јесте успостављен мир — јер народи овде не желе да ратују — али то свакако још увек не значи да овде влада задовољство постојећим концептом“, констатује наш саговорник.
Покушали су, каже, да Босни и Херцеговини наметну неолиберални приступ уређењу државе у складу са теоријама Франсиса Фукујаме о „крају историје“ и на глобализацији.
„Резултат је да БиХ више личи на експеримент тих међународних кругова који су желели да виде докле могу овде да иду са политичким насиљем и како могу да подјарме народе вршећи то насиље. Сад се види да БиХ толико година после рата није дошла нигде“, истиче на крају Додик.
