Нема дана да нас, већ годинама, медији усрдно не обавештавају о томе где се крију замке и опасности које би требало да заобиђемо, ако смо наумили да здраво и дуго живимо. Све знамо о 16 пута прсканим јабукама и штетности прегорелог уља, усред сезоне јагода и малина добијамо информације да су једне од хемијски најтретиранијих воћки... О упозорењима доктора на штетност „кока-коле“, или о канцерогеним цигаретама на чијим паклицама се купац поруком директно обавештава да су штетне по здравље, да и не говоримо. Ипак, све то је засенила најновија вест да је, ни мање ни више него Скупштини Србије, упућен предлог др Ивана Николића да се, због све чешће појаве тумора дебелог црева, законом забрани употреба „роштиља на угаљ“ у угоститељским објектима.
Он је оценио да у настанку карцинома дебелог црева велику улогу имају хетероциклични амини и полициклични ароматични угљени хидрати, који се стварају искључиво приликом коришћења роштиља на угаљ.
Одбор Скупштине Србије за здравље и породицу је ову представку упутио на разматрање Министарству здравља, ресорном Сектору за јавно здравље и програмску здравствену заштиту, па ће коначан суд ипак дати струка. Али, вест је већ узбуркала духове.
Нутрициониста Бранка Мирковић не спори да је наш дигестивни тракт угрожен уношењем разних токсина, адитива, конзерванса, али и поставља питање колико ми заправо процентуално једемо тај роштиљ да би нам само он био проблем.
Она много већи проблем види у томе што се млади људи редовно хране у пекарама, што повећава ниво дијабетеса, инсулинске резистенције и хипертензију. Уз то, подсећа, да се исте токсичне материје о којима се говори у представци налазе и у сваком загорелом делу пице која се пече на дрва, a која нам је много чешћи оброк.
„Тај доктор би требало да докаже на основу које методе је он утврдио да се баш само од роштиља на ћумур појављује канцер дебелог црева. Свакако да постоје канцерогена једињења, али постоје и у другим начинима припреме врло слична која исто могу да изазову тумор. Раније је било да су узрочници болести 50 одсто генетика, 50 одсто аерозагађење, а сада је 25 одсто генетика, па чак и када је то добра генетика, а 75 одсто су услови живота“, каже наша саговорница за Спутњик.
Том логиком би, потврђује она, сваки дан неко од лекара могао да се јави и да укаже на нешто друго што такође може да буде узрочник болести.
Мирковићева подсећа да имамо експанзију гојазности, дијабетеса и хипертензије код младог узраста, деце од 15 до 16 година. Знамо, истиче, колико је „кока-кола“ штетна ако се конзумира у већим количинама, па се продаје. Уосталом, као што је и у случају цигарета остављено сваком понаособ да одлучи како ће се односити према томе.
Позната нутриционисткиња напомиње да постоје и други узрочници и пита се хоћемо ли и њих да забранимо.
А на питање шта би нам остало на јеловнику ако бисмо ишли том логиком забране, Мирковићева одговара:
„И ја се то питам. Не бисмо јели ништа. Све што је прегорело уље, што је у пекари препечено, ствара исту врсту токсина. Имате их чак и у живом месу и зависе од термичке обраде и свакако их унесемо у некој количини, али је питање и све друго што уносимо. Ако хоће да одбрани ту тезу, он мора да покаже методологију којом је радио, да покаже узорак који је научно признат да би уопште такво нешто ушло у процедуру.“
На питање да ли су угоститељи после најновије вести продали мање роштиља на ћумур, представник Удружења угоститеља Београда, економиста Милан Јанковић каже да нису, али и додаје да ће се, уколико до забране дође, тај наш бренд угасити. А то значи да престаје култ кафане, роштиљџинице, што је наша традиција, наглашава он.
И не само то. На примеру једног београдског роштиљџије, који се 20 година бави тим послом и има своју месару, припрему, производњу, мали ресторан и укупно 90 запослених, то значи да ће њих 40 одмах остати без посла.
На питање да ли је вест утицала на расположење људи који долазе у ресторан, Јанковић одговара да је већ негативно утицала и да је подстакла причу о роштиљу. Јанковић се, међутим, пита зашто је подносилац предлога апострофирао само роштиљ, када 50 одсто пекара у Београду, а у Србији још више, раде на дрва, односно ћумур, који није угаљ, него додатно обрађено буково дрво, које је прошло све контроле.
„Дакле, треба забранити сва пецива и све хлебове и пице које се продају и пеку на дрва. А пола Београда продаје пицу на дрва“, подсећа он.
„Методологија којом се послужио овај лекар или група лекара, која је јако озбиљну тему пљуснула тако лагано и упутила Скупштини, прослеђена је срећом правој институцији, Сектору Министарства здравља за јавно здравље, у којем седе озбиљни људи. Ја сам потпуно убеђен да је то само иницијатива једне интересне групе, али да може да направи штету ако се то не буде разматрало у стручним круговима“, објашњава Јанковић.
Због тога што нигде на свету не постоји стек или роштиљ на плин и зато што могу да се пеку на уљу које је „сто пута нездравије од ћумура, ако се не проспе после једне употребе“, он сматра да повод за овај предлог и није здравствене природе.
Представник Удружења угоститеља Београда је мишљења да је реч о негативној кампањи пред туристичку сезону коју неко није добро разумео и донео је брзоплету одлуку.
„Реално, ово је атак на бренд Србије, атак на туристичку индустрију. Ово је директан удар на оне туристе што нам стижу из Загреба, Словеније, из околине, за које су наши брендови ноћни живот, сплавови, здрава храна, роштиљ. А роштиљ подразумева да је на ћумур“, тврди саговорник Спутњика.
Последњу ће, ипак, рећи Министарство здравља. Тешко је поверовати да ће се, и у случају најгорег сценарија по српски роштиљ, он тако лако предати. Опстао је и пред најездом разних белосветских специјалитета, чије су моде долазиле и пролазиле, а у које, већ неко време, добрим делом спадају и они из менија званог „здравље у тањиру“. А опстао је јер је реч о укусу. А о укусу се не расправља, како нас научише стари Латини.