Састанак председника Русије и САД одржан је 28. јуна на маргинама Самита Г20 у јапанској Осаки. Бела кућа је раније саопштила да су на састанку који је трајао сат и по времена разматране теме у вези с Ираном, Сиријом, Венецуелом и Украјином.
Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров је рекао да је потврђена и чак иницирана жеља да се размотри широк спектар проблема, од економије до стратешке стабилности.
Према мишљењу Дмитрија Суслова, сама чињеница да је одржан састанак говори о томе да након објављивања извештаја специјалног тужиоца Роберта Милера, који није пронашао доказе о завери Трампа и Кремља, „Трампова администрација слободније приступа дијалогу с Русијом и у већем степену осећа да су јој развезане руке за вођење таквог дијалога“.
Према његовим речима, о слободнијем приступу Трампа дијалогу с Русијом може се судити и по „неким симболима“.
„На самом почетку сусрета Трамп се чак нашалио на тему руског мешања у америчке изборе и заједно с Путином се смејао на ту тему, без обзира на то што су, очигледно, многи његови противници, практично сви његови противници у САД, управо на то реаговали крајње негативно и морали су да реагују негативно. Трамп је, међутим, свесно дао основу својим противницима да га још једном оптуже за то да неозбиљно приступа теми руског мешања. То сведочи о томе да се он осећа самоувереније“, објаснио је експерт.
После америчких председничких избора 2016. године Русија је била оптужена да се мешала у те изборе. Москва је негирала оптужбе о покушајима да утиче на изборе у САД, а портпарол руског председника Дмитриј Песков их је назвао апсолутно неоснованим.
Према мишљењу експерта, други елемент који показује веће самопоуздање је то што је Трамп одбио да говори о темама разговора новинарима, иако су бројне демократе у САД тражиле комплетне стенограме с његових претходних састанака с Путином.
„То наглашава да је у новим, пријатнијим унутрашњим политичким условима он спреман, осећа се слободније, а то ствара повољне услове за наставак руско-америчког дијалога“, објаснио је Суслов.
Контролисана конфронтација
Суслов је, такође, позитивно оценио то што је састанак уопште одржан. А то што су се стране договориле да наставе дијалог, према његовим речима, показује да ће односи остати макар у оквирима контролисане конфронтације и да неће прећи у неконтролисану фазу.
„Крајње је важно да су се председници договорили да наставе дијалог о новим моделима контроле наоружања и стратешке стабилности. То заиста одговара измењеној ситуацији, јер је немогуће учвршћивати међународну стратешку стабилност као до сада, услед геополитичких и технолошких промена у свету“, сматра експерт.
Према његовим речима, билатерална руско-америчка ограничења стратешког нуклеарног наоружања више нису могућа, јер је стратешка стабилност постала многополарна и произилази из преплитања нуклеарног и ненуклеарног стратешког наоружања.
Експерт сматра да се, када је реч регионалним проблемима, „тешко може очекивати неки озбиљан помак с обзиром на супротне интересе земаља, али је, ипак, неопходно опипавати пулс и разговарати о тим темама, како би се избегла неконтролисана ескалација.“
Кинески фактор
Суслов је скренуо пажњу и на то да је на састанку било речи о Кини, с којом САД последњих година имају сложене односе.
„Интересантно је то што је америчка страна покренула тему Кине. То изнова наглашава да Трампова администрација управо Кину посматра као стратешког противника и главну претњу за САД, а да Русију не види у тој улози. То значи и да би, вероватно, желела да у будућности некако смањи значај руско-кинеског партнерства, али је то, природно, немогуће у некој догледној будућности“, наглашава експерт.