Богатством културног наслеђа које има утврђење са три стране оковано зидинама које гледа на море, не могу се похвалити ни много чувеније грађевине овог типа у Европи. Његове улице су водичи кроз векове, од грчких колонија до Средњег века, Византије, преко владавине Млетака до турског доба. Сви делићи историје се налазе у самом утврђењу, у његовим зидовима, али и у музеју.
„Црногорској Помпеји“ се прилази уским улицама препуним сувенирница и малих ресторана, чији мириси такође указују на смену освајача и различитих култура, миришу риба, ћевапи, али и традиционални слаткиши овог краја, баклаве, тулумбе, три леће...
У подножју града је необичан, живи споменик културе, који је заиста жив и указује на то да су за сада неистражени темељи Старог града Бара старији од два и по миленијума, маслина стара 2.240 година. Анализа која је недавно урађена на Шумарском факултету у Истанбулу, открила је да је међу три најстарија стабла у Европи, друга два су у Израелу и Грчкој.
„Легенда каже да су ратници, али и породице које су биле у свађи, испод њене крошње склапале мир, зато се ово место и зове Мировица. Данас се испод ње многи парови заклињу на вечну љубав, да би заједно живели срећно и дуговечно. Ова туристичка атракција ’ради‘ сваког дана у години, а маслина нам сваке године и даље даје плод“, каже нам Тања Андрић, чији је посао да туристима преноси легенде о новом заштитном знаку Бара.
А обалом у центру новог Бара доминира још један, дворац краља Николе, у коме је смештен Завичајни музеј. Овај део града зове се Тополица, по Тополи, јер је дворац почео да гради Петар Карађорђевић. Када се најстарија ћерка, тада књаза Николе, за њега удала, земља на којој је дворац, била је свадбени поклон.
„Зорка и Петар су једно време живели на Цетињу и одлучили су да се спусте до мора, започели су да граде себи вилу. Политичке и животне околности вратиле су дворац владару Црне Горе, јер је после Зоркине смрти Петар отишао. По неким фактима, краљ Никола је откупио недовршену вилу, а краљица Милена је почела да планира и градњу других објеката“, објашњава Драгиња Радоњић, кустос-историчар музеја.
Тако део дворског комплекса данас чине и Мали двор, дворска капела, ботаничка башта, велики парк и две куле стражаре. Ово је вероватно један од ретких музеја на свету који је отворен до 23 сата, да би туристи који шетају обалом после дана проведеног на плажи завирили у заједничку историју династија Карађорђевић и Петровић.
Они који овог лета посете Бар, поред намештаја и личних предмета Петровића, моћи ће да виде и фасцинантну изложбу о црногорском „Титанику“, француском броду „Даг“ који је потпуно у барској луци 1915. Био је то један од најбржих бродова који је почетком Првог светског рата ангажован као пратња поморским конвојима. Потопила га је аустроугарска мина, а море је сачувало готово све што се на њему налазило.
Поред тога што је много уложено да би се представило историјско благо, много је уложено и у природно, савршено су уређене све песковите и шљунковите плаже, купалишта Велики пијесак и Утјеха, али и скривене увале за оне који желе да уживају у апсолутном миру.
Бар има и посебну понуду за адреналинске зависнике, 100 километара пешачких стаза у залеђу, а нуди и активан одмор у фасцинантним кањонима Вруће ријеке, Међуреча и реке Рикавац.
Национални парк Скадарско језеро је прича за себе. Туристи пре свега долазе да би видели нетакнуту природу и уживали на скривеним плажама. Не треба пропустити ни вожњу бродом до манастира, посебно Кома, који никада није рушен, изледа потпуно исто као када је саграђен.
Далматински пеликан, ретка врста, на свету постоји свега осам врста пеликана, као да се намерно шепури пред туристима. Најбројнији су кроморани, а могуће је видети и сиве галебове који су свили гнездо на једном од острва. У Скадарском језеру живи 45 врста риба, укљева је аутохтона врста, а са језера се не одлази ако не пробате чорбу од јегуље и шарана.
На госте из Србије се ове године и те како рачуна, једнако као и на оне из Русије, јер, како каже директор Туристичке организације Бара Емил Кукаљ, они који желе да се одморе у лепоти, не мисле о политици, већ се воде искључиво рационалним мотивима. Прошле године нас је посетило чак 30 хиљада туриста из Русије, 10 одсто више него 2017. године, каже Кукаљ.
„Чињеница је да се гости из Русије пријатно осећају у граду, прихваћени су као и они из Србије, јер се добро разумемо. Имају високо мишљење о свим елементима наше понуде, како у угоститељским објектима, тако и ван пансиона и увек нам се радо враћају. У свим анкетама дају нам одличне оцене, задовољни су услугама, али и ценама, а ми ћемо се и овог лета потрудити да будемо добри домаћини“, каже Кукаљ.