Шта би чувени британски војсковођа из Другог светског рата, фелдмаршал Монтгомери рекао када би видео понашање британских војника прошле недеље у Задру? Вероватно ништа. Само би увео преки суд...
Монтгомери је предводио чувену британску 8. армију у борбама у Северној Африци, током Другог светског рата, поразивши немачког фелдмаршала Ервина Ромела и доневши Британији прву велику победу у рату, који је Империја у којој сунце никада не залази, до тада, чинило се, губила.
Одмор у Каиру
Војни историчари Монтгомеријеву победничку стратегију тумаче и тиме што је британски фелдмаршал скратио линију фронта и повукао се тако да су трупе с времена на време могле да иду у Каиро и Александрију на одмор.
За разлику од британских војника у Задру, који на одмор у тај далматински град нису пристигли са ратишта, већ са војне вежбе и изазвали низ инцидената са локалним становништвом, Монтгомеријеве трупе, којих је било далеко више, нису терорисале становнике градова у којима су се одмарали.
Задар је, за разлику од Каира или Александрије, постао жртва напада разуларених британских војника, који су, према извештајима медија, терорисали и малтретирали грађане — понашали су се у стилу британских туриста на грчким острвима, чија је распојасаност још одавно постала пословична.
У којој фиоци је витештво
Шта се догодило са славном британском армијом која је била позната по витештву и дисциплини? У којој се фиоци историје загубила и нестала? Упад распојасане војске на одсуству у град и малтретирање становника карактеристика је плаћеничких средњевековних хорди, које после похода преврну наглавачке град у који су упали, али и тада се знао ред — такво понашање толерисано је три дана.
Према речима дугогодишњег дописника агенције Танјуг из Велике Британије Синише Љепојевића, инциденти попут овог у Задру су чести, али овај је изашао у јавност, а један од разлога због кога се дешавају, јесте управо тај да су британске војске одавно попримиле карактеристике плаћеничких мисија.
Плаћеници, а не војници
„Ти људи који су у војсци, професионалци, уопште не бране Велику Британију, него путују по свету, убијају друге људе за рачун центара моћи и крупног капитала. Временом, то је постало свима јасно и веома мали број људи данас хоће да приступи војној служби у Великој Британији. Још од инвазије на Ирак, Велика Британија има проблем са регрутовањем професионалних војника. Људи просто неће да на такав начин буду у оружаним снагама“, каже Љепојевић.
Ни војници, додаје он, себе не доживљавају као људе који бране Британију и монархију, већ као плаћенике, а на крају завршавају у редовима приватних војски.
„Њихово понашање је слично и у самој Великој Британији. У тој земљи тренутно има око 3.500 војника у затвору, бивших војника повратника из Авганистана и Ирака. Отприлике још толико њих би требало да буде у затвору, али због заслуга у ратовима не могу тамо да буду послати, а број бивших војника који су бескућници, који спавају по улицама, нико не зна. Хоћу да кажем, то је стање људи који професионално служе у британским оружаним снагама“, наводи Љепојевић.
Симбол стања
У последњих тридесет година британске власти су принуђене да у оружане снаге прихватају и људе који нису способни и немају квалитет да буду војници — примају се људи који не могу здравствено да одговоре војничком позиву и нису ретке смрти још на обуци, додаје Љепојевић.
Оно што се догодило у Задру, према његовим речима, симбол је стања оружаних снага Велике Британије, али и у другим западним земљама, где војници себе доживљавају као припаднике плаћеничке армаде, а не као припаднике једне националне армије.