Шљивици по Србији су се заплавили и тамо где није било града задовољавајући је и принос и квалитет, кажу стручњаци из Института за воћарство у Чачку. То ће, како сада ствари стоје, произвођачима донети само муку.
Опет прича као и прошле године. Чачанској раној сорти, која је прва стигла за бербу, обрадовали су се, изгледа, само произвођачи ракије. Родила одлично, понуда велика, а откупна цена мала, око 15 динара за килограм. И купаца је мало, поготово је, кажу, видан изостанак оних из Русије. Баш као и лане.
Родило, алʼ џаба
На питање какав је овогодишњи укупан род шљиве, секретар Удружења за биљну производњу у сектору за пољопривреду Привредне коморе Србије (ПКС) Александар Богуновић каже да је још рано за ту оцену.
„Оно што се да проценити је да ће род бити добар. То ће бити права прича тек када крене стенлејка, и тада ће се нешто више знати. Она је траженија и заступљенија у извозу и за прераду, и боља је и квалитетнија и више се тражи“, каже Богуновић за Спутњик, напомињући да ране сорте нису толико занимљиве да би се на основу њих правила процена.
Ипак, на констатацију да је прошле године, упркос добром роду, слабо ишао и откуп и извоз, посебно у Русију, он каже да је сва прилика да ће се исто десити и ове године.
Објашњавајући зашто је руско тржиште прошле године било слабо доступно за нашу шљиву, саговорник Спутњика каже да данас сви мање-више траже исто.
„Нико неће да увезе било шта, а понуда воћа је много већа него што је била. Земље које нису биле у том послу сада јесу и светско тржиште је засићеније. Тада, наравно, купци дижу своје стандарде и захтевају одређене ствари. Може им се. То је тако и код шљива као и другог воћа. Значи, питање је колико ми успевамо да парирамо са ценом, да ли можемо да поштујемо квалитет. Сада није више довољно да имате супер производ ако немате покривен трговински део. Џаба вам све“, подвлачи Богуновић.
За динар јефтиније и...
Доста фактора утиче на продају. Како напомиње, јако је важно и како ће род понети у другим земљама. Тако смо се ми прошле године суочавали са много влаге и болестима које су то пратиле. А довољно је и да неко за динар понуди јефтинији производ, па да се купац следеће године определи за другу понуду.
„Шљива није стратешки производ и њену цену уређује тржиште, а ви то можете да испратите или не. Код нас је проблем малих произвођача који нису у системима и имају скупу производњу. Не можете сами ништа. Кад сте мали, не можете сами опстати. Морају да се удружују, да заједно производе и заједно пласирају робу да би имали количину, квалитет и континуитет“, каже за Спутњик секретар Удружења за биљну производњу у ПКС.
У гајби, а не на грани
Управо то је било искуство породице Пантелић, која је недалеко од Краљева узгајала 250 стабала шљиве, која је рађала између 12 и 15 тона годишње. Када се подмире сви трошкови од третирања до брања, неисплативост је био разлог што су одустали од тог посла, прича за Спутњик педесетогодишњи Владимир. Указује и на захтевност купаца на иностраном, а посебно руском тржишту.
„Последњих година они траже екстремни квалитет и у берби и у припреми, тако да људи са великим засадима не могу да нађу квалификовану берачку радну снагу која то може да обере. Траже да шљива изгледа као да је расла у гајбици, а не на грани“, био је сликовит саговорник Спутњика.
Како каже, хоће само прву класу, и дешавало се буквално да ако нађу само две труле шљиве у 100 гајбица када их донесете пред хладњачу — врате свих сто.
Зато ће, по свој прилици, и ове године половина рода завршити у ракијским казанима, који су нам засад једини прерађивачки капацитети.
Произвођачима шљиве остаје да се надају да ће, како је то прошле године најавио министар пољопривреде Бранислав Недимовић, отварајући 13. Сајам шљива у Осечини, Влада Србије изаћи са посебним програмом за подстицање прерађивачке индустрије, у којој је у последње две деценије отворено веома мало капацитета.
Без прерађивачких капацитета који би тржишту понудили финални воћни производ — пекмез, џем, слатко, сок — а произвођачима већу зараду, и даље ћемо као суву шљиву годишње извозити тек стоти део.
А управо је сува шљива била први извозни производ Србије у Сједињене Америчке Државе крајем 19. века. Тада је у САД извезено 30.000 тона сувих шљива, а сада наш укупан извоз суве шљиве не прелази шест хиљада тона.