„Разговарано је о разним питањима билатералне сарадње, укључујући трговинску и економску област, као и о питањима која се односе на мировни споразум. Делимично је и о острвима разговарано, прво у четири ока, а затим и уз учешће делегација“, објаснио је Ушаков.
„Све је у приближно истом стању. Договорено је да се наставе они формати који функционишу“, додао је он.
Територијално питање
Односи Русије и Јапана годинама су у сенци непостојања мировног споразума. Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомај, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године. Токио је враћање тих острва поставио као услов за закључивање мировног споразума са Руском Федерацијом, који након Другог светског рата није потписан. СССР и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију. Совјетски савез се надао да ће та Декларација окончати спор, али је Јапан сматрао да је документ само део решења проблема и није одустао од претензија на та острва. Каснији преговори нису дали резултате и мировни споразум након Другог светског рата никада није ни потписан.
Став Москве заснива се на томе да су Јужни Курили ушли у састав Совјетског савеза након Другог светског рата и да руски суверенитет над њима, који има одговарајуће међународно-правно утемељење, није упитан.
У новембру 2018. године у Сингапуру је одржан састанак председника Русије Владимира Путина и јапанског премијера Шинза Абеа. Стране су се договориле да убрзају преговарачки процес о мировном споразуму заснованом на Заједничкој совјетско-јапанској декларацији из 1956. године. То је озбиљан уступак Јапана, јер је до сада његов званичан став био — да се му прво врате четири острва Кунашир, Итуруп, Шикотан, Хабомај, па да се тек након тога закључи мировни споразум.