Зашто је Солжењицин совјетски Хомер?

Ново издање чувеног романа „Архипелаг Гулаг“, који је пола века по појављивању првог издања ових дана објавила „Академска књига“, нова је прилика да се опоменемо времена и атмосфере тоталног терора и страха, али и рађања унутрашњег протеста против нехуманог система.
Sputnik

Зашто је Бродски говорио да је Солжењицин совјетски Хомер, из које се уредничке намере објављује књига која је као мало која одјекнула у 20. веку, судбоносно утичући на многе представе о свету, али и на живот њеног аутора, објашњава главна уредница „Академске књиге“ Бора Бабић.

Како је поставка „У земљи кипућег меса“ спојила три хероине — Надежду Петровић, Мери Идит Дарам и Катарину Клару Штурценегер на изложби фотографија насталих уочи и за време Првог светског рата, открива ауторка пројекта историчарка уметности Милена Марјановић.

Где је данас славистичка наука, шта су јој главни токови и како Београд успева да одржи своју високу позицију једног од главних славистичких центара у Европи, питамо слависту Бошка Сувајџића, али и неколико иностраних учесника недавно одржаног скупа слависта у главном граду Србије.

Зашто је Солжењицин совјетски Хомер?

Поводом отварања ретроспективне изложбе слика Љубе Поповића у Галерији САНУ, један од њених аутора, историчар уметности Никола Кусовац присетио се у разговору за Спутњик првих сусрета са младим студентом — сликаром (за кога је „душа Медиале“ Леонид Шејка одмах рекао: „Ти си наш“), првих Љубиних слика које није разумевао, разговора о сликарству, али и о филмовима, Гогољу, Чехову, Достојевском...

А шта ће се све од филмова наћи у програму 12. интернационалног фестивала „Лајф“, који се од 18. до 22. септембра одржава у Лесковцу, сазнајемо од уметничког директора фестивала, позоришног и филмског редитеља Дарка Бајића.

Коментар