Живот му се одвијао у циклусима од затвора, преко шефа једне од најмлађих нација на свету (Зимбабве је независност стекао тек 1980. године), па поново до затвореника, овај пут пред крај живота, када је пре две године оборен са власти.
О животу Роберта Мугабеа разговарали смо са Бориславом Коркоделовићем, некадашњим дописником агенције Танјуг из Африке, који је имао прилике да два пута интервјуише Мугабеа.
Реформатор
Мугабе је човек који је у свом дугом животу и дугој владавини имао различите фазе и нормално је да су осећања поводом његове смрти помешана, каже Коркоделовић.
„С једне стране, то јесте одређено дивљење и одавање поште једној изузетној личности ХХ века, нарочито у афричком свету, у трећем свету, међу несврстаним земљама. Један истински лидер, који је био велики ослободилац своје нације и у првој деценији своје владавине Зимбабвеом био истински реформатор“, истиче Коркоделовић.
Случајно или не, та фаза Мугабеовог живота поклапа се и са његовим првим браком. Сматрало се да је Сали, прва жена Роберта Мугабеа, особа која је имала велики утицај на супруга и да га је наводила на, како Коркоделовић описује, избалансирани приступ политици, поготово што она и није била Зимбабвеанка и што је расла у другачијем окружењу него што је било зимбабвеанско друштво.
А то друштво, подељено између два племена, доминантних Шона (око 80 одсто) и мањинских Ндебелеа (око 20 одсто), са два ослободилачка покрета која су одговарала племенским поделама, након стицања независности нашло се пред још једном поделом — политичком.
Ветерани Мугабеовог ослободилачког покрета ЗАНУ ПФ, на основу борбе коју су водили против колонизатора (Мугабеов покрет окупљао је Шоне, ривалски покрет ЗАПУ ПФ окупљао је Ндебеле), гајили су осећај да им припада све, у чему лежи и срж друге, дуже фазе Мугабеове владавине, која је просперитетну земљу одвела у економски и политички суноврат и међународну изолацију.
Суноврат
Док је Сали била жива, Мугабе се одупирао захтевима ветерана, али када је она крајем осамдесетих година прошлог века умрла и када се Мугабе оженио својом знатно млађом секретарицом Грејс почео је пад.
Тај преокрет умногоме је засенио оно што је Мугабе постигао током Чимуренге (ослободилачког рата), током преговора са колонијалним господаром Великом Британијом и током просперитетних осамдесетих година прошлог века, наглашава наш саговорник.
„Зимбабве је крајем осамдесетих година прошлог века упао у велике економске проблеме, нарочито када се Мугабе, на наговор својих ветерана, упустио у преузимање земљишта и имовине од белих фармера. Према споразуму из Ланкастер хауса, којим је Зимбабве добио независност, тим фармерима је била гарантована имовина током дужег периода. Међутим, Мугабе је сматрао да процес деколонизације неће бити завршен уколико Африканци не добију земљу коју су им преци белих фармера отели“, објашњава он.
Западне санкције
Када је отпочело одузимање фарми, бели фармери су напустили Зимбабве, а западне земље, сматрајући да се ради о кршењу Ланкастерског споразума, увеле су санкције Зимбабвеу.
„Са друге стране, многи нови власници нису се домаћински односили, или често нису ни знали како да унапређују производњу на тим фармама. Зимбабве је нагло почео да руинира своју пољопривреду. То је, заједно са међународним санкцијама, довело до хиперинфлације која је достигла неке од невероватних износа“, објашњава Коркоделовић.
Тако је новембра 2008. године инфлација износила 97 милијарди одсто на месечном нивоу. Од тада до данас Зимбабве се није економски опоравио, без обзира што је Мугабе збачен са власти 2017. године.
Један од најобразованијих афричких лидера
Као новинар и дописник из Африке, Коркоделовић је два пута имао прилике да буде у Мугабеовој близини. Први пут пре стицања независности, крајем 1976. године у београдском хотелу „Југославија“, када је тада још увек вођа ослободилачког покрета ЗАНУ ПФ одржао конференцију за новинаре, и други пут 1980. године у престоници Зимбабвеа Харареу, када га је интервјуисао након првих парламентарних избора.
„Прво што вас је импресионирало код Мугабеа био је његов савршени енглески језик. Такав енглески чуо сам само још од британске краљице Елизабете. Он је био изузетно образован. Док је био у заточеништву, дописним путем стекао је три дипломе, а поред тога је завршио за учитеља. Прича се да је био толико привржен књизи да је, док је као дечак чувао стоку, увек са собом носио по неку књигу. Импресионирала је та његова живост, нагли покрети, театрални покрети руку. У то време био је интересантан и као један од ретких истинских марксиста међу афричким политичарима“, прича Коркоделовић.
Ретко искрен бранилац Југославије
Однос између Мугабеа и Југославије је варирао, јер његов ЗАНУ ПФ, будући да се ослањао на Кину, није био прихваћен у Београду. Ривалски покрет ЗАПУ ПФ ослањао се на СССР и био је више прихваћен.
„Међутим, у каснијој фази, нарочито пред победу ЗАНУ ПФ у ослободилачком рату, Београд је са све више наклоности гледао на Мугабеа. Сећам се једне сцене, која је за нас из Југославије била веома емотивна, из времена проглашења независности Зимбабвеа. Нови зимбабвеански полицајци, млади Африканци, били су обучени у униформе које су добили из Југославије и то су биле униформе југословенске народне милиције“, присећа се Коркоделовић.
У тренутку када је почео распад Југославије, Мугабе је, каже Коркоделовић, према неким записима покушао да југословенско питање покрене унутар Покрета несврстаних, али наводно је тадашња Влада Анте Марковића била склонија да потражи међународно посредовање ЕУ.
Зимбабвеански амбасадор у УН Симбараше Мумбенгегви две године је водио жестоку битку на Ист риверу у настојању да наметне мишљење да се у југословенском грађанском рату ради о сецесији и мешању споља и да треба подржати целовитост Југославије.
„Нажалост, у томе су он, представник Индије и у ређим случајевим представници СССР-а и Кине остајали у мањини, али то ће остати, о томе постоји литература која говори о томе колико је Зимбабве, знајући шта је Југославија урадила, не толико можда за Мугабеов покрет, колико за читав зимбабвеански народ током борбе за ослобођење, пробао да на неки начин узврати“, каже Коркоделовић.
Анђео или ђаво
У Африци, међу несврстанима, и нарочито у Кини, која је готово пола века гајила везе са Мугабеом, износи се низ речи похвале за оно што је он радио као велики борац за ослобођење Африке.
У западним медијима, међутим, углавном се говори о другој фази Мугабеове владавине, која је дуже трајала и која се поклапа са његовим другим браком са Грејс, растрошном и охолом женом која је поделила и Мугабеову партију и сам Зимбабве и која је умногоме узроковала његов пад са власти.
Мугабеов наследник и ратни друг Емерсон Мнангагва, који му је 2017. године окренуо леђа, одао му је велико признање, прогласио га је за националног хероја и прогласио је националну жалост.
Међутим, за многе младе Зимбабвеанце, који се не сећају колонијалног периода, антиколонијалне борбе и доба просперитета земље, Мугабе јесте и вероватно ће остати, како Коркоделовић каже, својеврстан ђаво.
Ипак, човек не може да не уважава једну историјску личност каква је био Роберт Мугабе, закључује Коркоделовић.