Београд није глобализован као остатак света

Први пут сам у Београду био одмах након бомбардовања, још је земља била под Милошевићем и људи су ми показивали шта се десило, зашто и колико им је важно што сам дошао с представом, па ми је утолико драже што сам поново овде, али надам се да се Београд није много променио, изјавио је славни немачки редитељ Томас Остермајер.
Sputnik

Он каже да му се код Београда много свиђа то што осећа да српска престоница није глобализована као остатак света.

„Ако погледате Лондон, Париз, Берлин — сви поприлично изгледају исто. Овде осећате другачију културу, дух и атмосферу и то ми се много свиђа“, истакао је гост Битеф фестивала у интервјуу за Танјуг.

Остермајер овога пута публици представља „Историју насиља“ рађену по аутобиографском роману младог француског писца Едуара Луија, у продукцији Шаубине ам Ленинер Плац (Берлин).

„Прича ме је доста дирнула, сва комплексност и све контрадикторности које носи и начин на који Едуар гради причу, даје форму посттрауматском синдрому, градећи причу не хронолошки већ приказујући нарацију из различитих углова и при томе показује да су могућа различита гледања на оно што се десило“, објаснио је Остермајер.

Студент из француске провинције покупи, на некој париској улици, младог Алжирца и одведе га у стан и све се завршава крађом смартфона, силовањем и немогућношћу да се ово силовање адекватно пријави породици и надлежним службама.

Аутобиографску причу Луија Остермајер склапа као слагалицу, комбинујући временске перспективе и мање целине наратива, градећи тако драмску напетост, а у средишту није сам еротско-крими заплет, већ различита друштвена зла, нека од њих наизглед невидљивија, изнутра разграђују грађанско друштво: провинцијска затуцаност и нетолеранција, ксенофобија, непрофесионалност и предрасуде у јавним службама (медицински систем и полиција).

Београд није глобализован као остатак света

„Он пружа и једну врсту анализе друштва, указујући на класе, социјалну искљученост, сиромаштво, миграцију, хомофобију и расизам. Ова прича пружа пак много комплекснији поглед на ситуацију, али исто тако јесте једна лична перспектива аутора“, истакао је Остермајер.

Он је приметио да како се друштво све више дели и расте порив за преживљавањем, све су веће разлике између класа, враћају се сиромаштво и беда, па је боље да се говори о непривилегованој, него о радничкој класи.

Поред радничке класе, у последње време га преокупира тема успона екстремне деснице, па управо ради на комаду према књизи у којој се аутор заправо пита који су узроци тога.

„Тешко је одговорити сажето на то питање, али део узрока је у слому левице и неуспеху социјалдемократских партија, као и појединих комунистичких партија у Француској и Италији“, сматра Остермајер.

Коментар