Томова је претпоставила да такви разговори политичара неће прећи на практични ниво.
„Борба против ’Северног тока 2‘ је некако чудна. Данска се већ сложила око тога. С ким се борити? Није јасно. Позив украјинске стране је политички мотивисан. У практичном смислу, не видим како може да се заустави гасовод“, прокоментарисала је она за телевизију „360“.
Европосланица је подсетила да се Естонија „историјски“ противи „Северном току“. Истовремено, руководство земље, према њеном мишљењу, неће лако моћи да координише супротна гледишта Немачке и Естоније.
Раније је премијер Украјине Алексеј Гончарук позвао министра спољних послова Естоније Урмасу Рејнсалу на заједничку борбу против изградње гасовода. Естонски министар сложио се са потребом да се координишу кораци за супротстављање пројекту.
Изградња гасовода „Северни ток 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити педесет пет милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“.
Данска је прошле недеље издала дозволу за полагање цеви гасовода југоисточно од Борнхолма у Балтичком мору. Раније је пројекат био договорен са Немачком, Шведском и Финском.
Против реализације гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од руског горива, и Сједињене Америчке Државе, које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога, Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат.
Истовремено, Немачка је више пута наглашавала да гасовод сматра комерцијалним пројектом. Норвешка и Аустрија такође се активно залажу за изградњу гасовода, који виде као могућност за јачање европске енергетске безбедности.
Русија је више пута позивала да се гасовод не посматра као инструмент утицаја. Према речима председника Русије Владимира Путина — Москва се према овом пројекту односи искључиво као према економском пројекту.