„Лидери су разговарали о томе како је најбоље ојачати сарадњу у области одбране, безбедности и енергетике. Оба председника сматрају да ’Северни ток 2‘ предстаља претњу за енергетску безбедност Европе и разматрала су на који начин је најбоље зауставити пројекат“, наводи се у саопштењу.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“ до краја 2019. године. Он ће проћи кроз територијалне воде или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке. Остало је да се грађевинска дозвола добије још само од Копенхагена.
Против реализације гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од руског горива и Сједињене Америчке Државе које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога, Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат.
При томе се званично као циљ супротстављања пројекту наводи енергетска безбедност. Конкретно, нова шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен већ је изјавила да „Северни ток 2“ представља претњу да ће Европска унија постати превише зависна од енергетских ресурса Русије. Руска страна је више пута изјављивала да је пројекат апсолутно комерцијалан и конкурентан.
