Широк спектар антибиотика, попут лекова који се узимају орално ради неутрализације анаеробних бактерија и гљивица, може предиспонирати пацијента да развије Паркинсонову болест за 10 или 15 година. Фински лекари објашњавају постојање ове везе нежељеним ефектима које неки лекови имају на црева.
Због промена у микробиотском екосистему, патологија може да се јави годинама након узимања антибиотика, а укључује појаве типичних симптома Паркинсонове болести као што су спорост, укоченост мишића и подрхтавање у екстремитетима. Поред тога, затвор, синдром иритабилног црева и упалне болести црева проблеми су који су одувек повезани са највећим ризиком од оболевања од ове неуродегенеративне болести.
„Познато је да је састав бактерија у цревима пацијената који болују од Паркинсонове болести поремећен, али да је узрок непознат. Наши резултати указују на то да би неки антибиотици који снажно утичу на цревну флору могли бити фактор који убрзава развој болести“, рекао је неуролог и главни аутор студије Филип Шеперјанс.
Да би дошли до овог закључка, научници су проучавали картоне више од 13.000 пацијената са Паркинсоновом болешћу, који су били изложени лечењу антибиотицима између 1998. и 2014.
Истраживачи верују да откриће такве везе између антибиотика и Паркинсонове болести може имати утицаја на праксу коју лекари користе приликом прописивања лекова.