„Тако је у периоду од 2015. до данас постигнут заиста импресиван резултат у виду смањења употребе антибиотика за око 40 процената“, рекао је др Ло Фо Вонг, а саопштила је СЗО поводом Светске недеље свесности о рационалној употреби антибиотика.
Он је указао да се мора водити рачуна и о томе да је потребно да прође извесно време да би се људи саживели с тим да треба да буду опрезнији када се ради о употреби антибиотика и да не морају увек да их узимају.
Званичник СЗО додаје да због тога што су историјски гледано Србија и околне земље имале веома висок степен употребе антибиотика, самим тим је и ниво антимикробне резистенције врло висок.
„У сваком случају, уочавамо неке врло позитивне догађаје и развој и тенденције који уливају наду, почев од знатног смањења прекомерне потрошње антибиотика, што ће, искрено се надам, донети опипљиве резултате и на плану смањења образаца антимикробне резистенције“, истакао је др Ло Фо Вонг.
Када је у питању ситуација на глобалном нивоу што се тиче потрошње антибиотика и антимикробне резистенције, он каже да се развој ситуације прати и прикупљају подаци.
„Постоје неки подаци о потрошњи антибиотика, али треба рећи да регион Европе има две специфичне мреже посвећене управо прикупљању података о употреби антибиотика — оне то чине систематски и обучавају исто тако и националне мреже не само у прикупљању, него и у анализирању прикупљених података“, казао је он.
Навео је и да је сачињен један извештај прошле године, 2018. и да су у том извештају садржани одређени подаци, али да је он врло ограничен по свом обиму и усредсређен првенствено на Европу. Објаснио је и да постоје две мреже у Европи, једна је фокусирана на земље-чланице Европске уније, док се друга мрежа бави осталим земљама, ван ЕУ, у којој је и Србија.
Доктор Ло Фо Вонг напомиње и да је глобална интернет Мрежа за праћење потрошње антимикробних лекова мрежа чији је Србија члан од самог почетка.
„Они прикупљају те информације и на основу тих информација можемо видети да је Србија предузела одређене кораке“, али је додао да је укупна потрошња антибиотика у Србији и даље прилично велика.
Он је навео да на основу таквих закључака може даље да се делује и указао да се слична ситуација види и у погледу антимикробне резистенције.
„На глобалном нивоу, још увек имамо доста земаља које немају одговарајући капацитет да мере систематски антимикробну резистенцију нити да успоставе систем надзора и праћења и једина два географска региона који имају капацитет за стални мониторинг на том плану су Северна и Јужна Америка и поново, Европа. Овде опет имамо две мреже, једну која се назива ЕАРС-нет, која је везана за европски ЦДЦ (Центар за спречавање и контролу болести) и другу која се зове ЦАЕСАР, што значи Централноазијска и европска мрежа за надзор антимикробне резистенције“, наводи званичник.
Он додаје да је Србија члан те друге мреже и веома је активна у њој од самог почетка.
„Србија је знатно побољшала своје резултате на том плану, тако да је на основу података којима располажемо она у последњих неколико година прешла са онога што називамо ниво Б на ниво А. Заправо се може рећи да се у Србији сада прикупља толико много и тако важних података, да се ту могу обављати неке врло темељне и важне анализе“, истиче др Ло Фо Вонг.
