Пројекат „Снага Сибира“ кључан је за нову руску гасну политику. Ако се раније главним тржиштем сматрала Европа, сада се више пажње посвећује Азији, пре свега Кини. То ће омогућити не само добру зараду, већ и активно развијање сибирских налазишта.
Председник Русије Владимир Путин наложио је „Гаспрому“ у октобру 2012. да припреми пројекат за гасовод из Јакутије у Хабаровск и Владивосток. Холдинг је организовао конкурс за назив гасовода на коме је победило име „Снага Сибира“.
У мају 2014. године „Гаспром“ је потписао уговор са кинеском компанијом ЦНПЦ за испоруку 38 милијарди кубних метара горива годишње. Укупан износ за 30 година износиће 400 милијарди долара. Дуж гасоводне мреже дуге 4.000 километара свакодневно ће се у Кину испоручивати десет милиона кубних метара гаса.
Велика потражња за природним гасом у Кини узрокована је не само високим стопама економског развоја, већ и еколошким проблемима. Ради се о томе да велика већина компанија које производе електричну енергију раде на угаљ — одакле и чувени зимски смог у Пекингу и другим великим градовима.
Кинеска потражња
Обим индустријске производње у Кини једноставно је колосалан, а земља не може без увоза гаса. Русија је најповољнији партнер. Стога стручњаци не сумњају да се ствари неће ограничити на „Снагу Сибира“.
Још пре годину дана на Источном економском форуму Владимир Путин и његов кинески колега Си Ђинпинг наредили су стручњацима из одговарајућих институција да у што краћем року усагласе све што је потребно за изградњу гасовода дуж западне руте „Алтај“, који се још назива и „Снага Сибира 2“.
Према речима министра енергетике Русије Александра Новака, ова гасна магистрала ће повећати испоруке за 30 милијарди кубних метара годишње и Русији за 30 година донети више од 300 милијарди долара.
Међутим, ни то неће бити довољно за Кину. Према проценама директора „Гаспрома“ Алексеја Милера, до 2035. године Кини ће требати између 80 и 110 милијарди кубних метара годишње. Томе ће допринети руски произвођачи природног течног гаса и „Северни морски пут“.