Захваљујући репутацији „народног градоначелника“, Лушков је био популаран не само у престоници Русије, него и у целој држави.
„Тужна вест о смрти Јурија Михајловича Лушкова. Председник Владимир Путин упутио је телеграм саучешћа породици Јурија Михајловича и изразио дубоко саучешће. Знате да су они неколико година радили фактички заједно, а председник је увек ценио Лушковљев допринос развоју не само гигантске метрополе као што је Москва, већ развоју наше земље у целини, наше економије и наше привреде. Они су имали веома топле и конструктивне односе“, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Актуелни градоначелник Москве Сергеј Собјанин обавестио је своје пратиоце на Твитеру о Лушковљевој смрти.
„Преминуо је Јуриј Михајлович Лушков. Искрено ми је жао што нас је напустио тај енергични, позитивни човек, који је био на челу Москве у тешком постсовјетском периоду и који је много учинио за Москву и њене становнике. Моје саучешће родбини и пријатељима“, написао је Собјанин.
Како је саопштено, Лушков ће бити сахрањен на Новодевичјем гробљу.
Ступање на дужност
Јуриј Лушков, који је по занимању био хемијски инжењер, налази се на дужности градоначелника Москве рекордних 18 година — од 1992. до 2010. године.
Дошао је на чело једног од највећих градова у свету заједно са првим демократским градоначелником Москве Гаврилом Поповом, а касније је сам обављао ту дужност.
Бивши градоначелник је постао познат по свом енергичном управљању и успео је да учини много тога за развој Москве. Током његовог мандата активно су се развијала мала и средња предузећа, као и урбана градња, а у његово време је подигнут и Храм Христа Спаситеља у Москви.
Раније је Лушков у интервјуима говорио да се први председник Русије Борис Јељцин „од самог почетка негативно односио према градњи Храма“.
„Добровољни прилози Московљана су били опорезовани, а ја сам молио Јељцина да то укине како би сав новац ишао на градњу Храма. Међутим, он је одбио. Јељцин ме је касније сам назвао, почетком 1999. године, и тражио да не журим са отварањем Храма. Казао сам да то не могу да учиним, јер многи Московљани ишчекују тај догађај“, испричао је Лушков.
„Добар домаћин“
Политичар се активно бавио и развојем саобраћајне инфраструктуре у Москви. Док је био на дужности изграђен је Трећи прстен метроа. Лушков је у то време први почео да се појављује на градилиштима.
Захваљујући том усрдном залагању, Лушкову су приписали израз „добар домаћин“. То је подразумевало да Лушков нема политичких амбиција, али то није било тако.
Заменик председника Комитета Државне думе за безбедност и борбу против корупције Александар Хинштејн, поводом Лушковљеве смрти, рекао је да је заједно са њим нестала и цела једна епоха.
Наталија Поклонска, заменица председника Комитета Државне думе за међународна питања, присећа се бившег градоначелника Москве као истинског руског патриоте и грађанина.
Према њеним речима, Лушков је увек подржавао Крим и помагао је његовим становницима како речима, тако и делима. На свом налогу на Телеграму она је написала да се Лушков није плашио да иде против гомиле. Такође је говорио о враћању Севастопоља, када су многи то сматрали немогућим, подсетила је она.
Јунак народних анегдота
У првим годинама свог мандата, Лушков је био присталица председника Русије Бориса Јељцина, али између њих је било много скривених сукоба. Средином деведесетих година прошлог века Лушкова је активно подржавала група „Мост“ на челу са тадашњим олигархом Владимиром Гусинским, који је био у непријатељским односима са Кремљем.
Иако је Лушков био присталица левог центра, није желео да на чело државе дође комуниста Генадиј Зјуганов, па је на изборима 1996. године подржао Јељцина.
Касније је Лушков почео да критикује Јељцина — иако индиректно — и прикључио се партији левог центра „Отаџбина — цела Русија“.
Све до средине деведесетих 20. века година Лушков је уживао огромно поверење и наклоност Московљана, што му је обезбеђивало победу на изборима. Захваљујући својој једноставности, непосредности у односу са грађанима и шарму постао је јунак бројних анегдота, а његове фигурице у капи и капуту могле су се купити у сувенирницама.
У анегдотама су се често спомињале пчеле и мед — Лушков је био страсни пчелар, у руској престоници је организовао изложбе меда, а ниска цена и велики избор су привлачили пензионере. Они су говорили лепо о градоначелнику и због невеликих, али редовних „Лушковљевих додатака“.
Међутим, становнике престонице је почела да нервира љубав њиховог градоначелника према гигантоманији — посебно према делу познатог вајара Зураба Церетелија, са којим се Лушков дружио. Московљани су са непријатељством дочекали постављање споменика Петру Великом у живописном делу престонице.
Лушковљева супруга, предузетница Елена Батурина такође је критикована. Он је имала све већи пословни утицај у сфери грађевинарства, а према магазину „Форбс“ она је 2018. године поново доспела на прво место најбогатијих жена у Русији.
Конфликт са Медведевом
Лушков је поднео оставку на место градоначелника Москве 2010. године, а разлог је био конфликт са тадашњим председником земље Дмитријем Медведевом. Председник је био незадовољан због понашања градоначелника, који се, према његовом мишљењу, није могао изборити са последицама смога у граду. У то време се Лушков налазио изван Москве. Медведев га је уклонио са дужности због „губитка поверења“.
Последње године живота Лушков је проводио у Калињинградској области, где се бавио пчеларством и пољопривредом — упркос годинама, сам је обављао многе послове, а често је позивао у госте новинаре и пријатеље.
Према речима председника Комисије Думе Москве за културу и масовне комуникације Јевгенија Герасимова, постоји могућност да Јуриј Лушков добије своју улицу у Москви.
„Јуриј Михајлович Лушков је много учинио и заслужује да се по њему назове улица. Било би исправно овековечити сећање на нашег градоначелника, који је толико времена радио у престоници и који је много тога учинио за Московљане. Дума Москве ће највероватније разговарати о томе и донети исправну одлуку“, казао је Герасимов.