Британија губи лидера који се побунио против НАТО агресије на Југославију

Џереми Корбин ће можда и заувек напустити британску политичку сцену, после катастрофалног изборног резултата незабележеног још од 1935. године, али Британија ће свакако изгубити политичара који се, као вероватно ниједан други, противио ратним опцијама без подршке УН — од бомбардовања СР Југославије, преко Ирака, до Авганистана и Либије.
Sputnik

Суштина његовог става када је реч о војним акцијама своди се на следеће — војна операција само као последња опција и уз подршку Уједињених нација.

Тако је Корбин 1999. године осудио кампању коју је НАТО повео против СРЈ и окарактерисао ју је, како наводе неки британски медији, као криминалну, оптуживши Тонија Блера, тадашњег премијера, да је прави разлог за интервенцију „да се домогну ресурса и продају оружје“.

Операција НАТО-а против СРЈ није имала подршку УН, а Корбин је говорио да је ситуација могла да се реши и на другачији начин.

Нисам пацифиста, али…

И пре него што је постао британски посланик, своје антиратне ставове изразио је кроз противљење Фокландском рату, а Би-Би-Си је својевремено констатовао да је он практично, током своје 35-годишње каријере, био против сваке војне акције.

То, међутим, није сасвим тачно.

„Најбоља одбрана за британску владу је да буде активна у трагању за политичким решењима за светске проблеме. Овај став ме не чини пацифистом. Прихватам војну акцију у складу с међународним законом, и као крајње средство у неким случајевима је неопходна“, говорио је Корбин, додајући да то нема никакве везе са унилатералним интервенцијама које су последњих година постале рутина.

Као пример оправданог уласка у рат навео је Други светски рат.

„Сумњам да би ико довео у питање легитимитет и ултимативност Другог светског рата“.

С друге стране, каже Корбин, има многих који би довели у питање легитимитет Првог светског рата.

Сматрао је и да су британске снаге имале добру мировну улогу на Кипру, а недвосмислену подршку дао је интервенцији у Источном Тимору под окриљем УН 1999. године, а био је уверен и да је требало да Уједињене нације интервенишу и 1994. године у Руанди и спрече геноцид.

Када је тадашњи премијер Тони Блер 2000. године послао трупе у Сијера Леоне, Корбин је питао министра одбране Џефа Хуна зашто британске снаге не могу да буду под УН командом и да буде јасно да су део УН.

Оштро се противио рату у Ираку 2003. године, гласао је против британског војног ангажовања у војним акцијама у Авганистану и Либији, а није, попут Блера, подржао ни авантуру Џорџа Буша у Авганистану.

Од евроскептика до противника „брегзита“ без договора

У тренутку када је, с победом Бориса Џонсона, извесно да ће Британија изаћи из ЕУ, земља се суочава са новим изазовом — како да остане јединствена. Можда је Корбинов став према ЕУ и положају Британије мање контроверзан, како га је већина доживљавала.

Иако је Корбин био евроскептик још од давних дана, када је тек формирана Европска економска заједница, и што је 2011. године био за референдум о изласку земље из Уније, 2015. године прави својеврсни заокрет изјавом да можда постоје разлози да Велика Британија остане у ЕУ.

Наиме, сматрао је да излазак из Уније под условима лошим по обичне Британце није добар избор.

Ројтерс је за њега у септембру прошле године написао да је деценијама био међу најоштријим критичарима ЕУ, а да је тада био последња линија одбране од изласка Британије из европског блока без споразума.

За тај пут који је прешао, британска агенција оцењује да је међу најневероватнијим у модерној британској историји.

Коментар