Суштина његовог става када је реч о војним акцијама своди се на следеће — војна операција само као последња опција и уз подршку Уједињених нација.
Тако је Корбин 1999. године осудио кампању коју је НАТО повео против СРЈ и окарактерисао ју је, како наводе неки британски медији, као криминалну, оптуживши Тонија Блера, тадашњег премијера, да је прави разлог за интервенцију „да се домогну ресурса и продају оружје“.
Операција НАТО-а против СРЈ није имала подршку УН, а Корбин је говорио да је ситуација могла да се реши и на другачији начин.
Нисам пацифиста, али…
И пре него што је постао британски посланик, своје антиратне ставове изразио је кроз противљење Фокландском рату, а Би-Би-Си је својевремено констатовао да је он практично, током своје 35-годишње каријере, био против сваке војне акције.
То, међутим, није сасвим тачно.
„Најбоља одбрана за британску владу је да буде активна у трагању за политичким решењима за светске проблеме. Овај став ме не чини пацифистом. Прихватам војну акцију у складу с међународним законом, и као крајње средство у неким случајевима је неопходна“, говорио је Корбин, додајући да то нема никакве везе са унилатералним интервенцијама које су последњих година постале рутина.
Као пример оправданог уласка у рат навео је Други светски рат.
„Сумњам да би ико довео у питање легитимитет и ултимативност Другог светског рата“.
С друге стране, каже Корбин, има многих који би довели у питање легитимитет Првог светског рата.
Сматрао је и да су британске снаге имале добру мировну улогу на Кипру, а недвосмислену подршку дао је интервенцији у Источном Тимору под окриљем УН 1999. године, а био је уверен и да је требало да Уједињене нације интервенишу и 1994. године у Руанди и спрече геноцид.
Када је тадашњи премијер Тони Блер 2000. године послао трупе у Сијера Леоне, Корбин је питао министра одбране Џефа Хуна зашто британске снаге не могу да буду под УН командом и да буде јасно да су део УН.
Оштро се противио рату у Ираку 2003. године, гласао је против британског војног ангажовања у војним акцијама у Авганистану и Либији, а није, попут Блера, подржао ни авантуру Џорџа Буша у Авганистану.
Од евроскептика до противника „брегзита“ без договора
У тренутку када је, с победом Бориса Џонсона, извесно да ће Британија изаћи из ЕУ, земља се суочава са новим изазовом — како да остане јединствена. Можда је Корбинов став према ЕУ и положају Британије мање контроверзан, како га је већина доживљавала.
Иако је Корбин био евроскептик још од давних дана, када је тек формирана Европска економска заједница, и што је 2011. године био за референдум о изласку земље из Уније, 2015. године прави својеврсни заокрет изјавом да можда постоје разлози да Велика Британија остане у ЕУ.
Наиме, сматрао је да излазак из Уније под условима лошим по обичне Британце није добар избор.
Ројтерс је за њега у септембру прошле године написао да је деценијама био међу најоштријим критичарима ЕУ, а да је тада био последња линија одбране од изласка Британије из европског блока без споразума.
За тај пут који је прешао, британска агенција оцењује да је међу најневероватнијим у модерној британској историји.
