„Данас смо сведоци јединствене ситуације у новијој историји Русије — покушавају да нас сустигну. Ниједна земља тренутно нема хиперзвучно оружје, а да не говоримо о хиперзвучном оружју интерконтиненталног домета. Рад на квалитету руског наоружања није игра шаха — у којој је могућ и нерешен исход — Русија је дужна да у том пољу буде најбоља“, поручио је руски председник.
Према речима заменика председника Комитета Државне думе Русије за одбрану Јурија Швиткина, поруку Путина треба схватити и као потврду да Русија планира и убудуће да настави да спроводи политику опремања војске најсавременијим типовима наоружања, што и јесте природна реакција на претње са Запада, а добар пример тога су најављени војни маневри НАТО-а према сценарију увежбавања напада на Русију.
„Критика Запада би Русију најмање требало да интересује, главни фокус треба да буде управо на руском народу, као и на народима њених савезника. Агресивна политика и реторика земаља Запада приморавају Русију да још једном размисли о одбрамбеној способности своје војске“, истиче он.
Швиткин наводи и да треба узети у обзир чињеницу да је војни буџет САД чак 15 пута већи од руског, самим тим би ту критику требали да упуте сами себи, а не Русији, која искључиво предузима реципрочне мере по питању јачања сопствене одбрамбене способности.
Порука усијаним главама: Русија се не упушта у трку у наоружању
Са друге стране, војни стручњак Виктор Баранец каже да Путинову поруку — да руска војска тежи да у свом арсеналу има најбољу борбену технику која постоји на свету, не треба схватити као поруку да се Русија упустила у трку у наоружању, поготово ако се у обзир узме чињеница да је њен војни буџет сваке године све мањи.
„Ако погледамо војни буџет Русије — он се из године у годину само смањивао“, констатује Баранец. Ако је амерички прешао цифру од 720 милијарди, руски је и даље негде између 60 и 70милијарди долара. Русија се води принципом — за мање паре створити најбоље на свету оружје.
„Поред тога постоји државни програм модернизације војске, а буџет за то је унапред распоређен за много година унапред. Ако је данас удео најсавременијег наоружања у руској војсци на нивоу од 68 одсто, овим темпом ће Русија до 2027. године имати чак 95 одсто најмодернијег и најновијег наоружања у арсеналу“, констатује Баранец.
Без савременог оружја нема говора о озбиљној војној сили
Баранец такође наводи и да се Русија не наоружава зато што то жели или зато што нема на шта друго да троши паре, већ да то ради таман толико колико је неопходно да би била у стању да парира свим потенцијалним претњама.
„У свету постоји неколико десетина армија које у свом арсеналу имају савремено наоружање, а већина тих земаља су чланице НАТО-а. Не треба ни говорити да је управо НАТО тренутно највећи противник Русије, ако не и непријатељ. Сведоци смо какво наоружање НАТО довлачи до руских граница, поред тога, сведоци смо и какво наоружање развијају западне земље, а пре свега Америка, Велика Британија, Немачка и Француска. Ако Русија не буде обраћала пажњу на то, она ће заостати у војном смислу, а самим тим ће и ниво претње од стране НАТО-а постати погубан за њу“, упозорава он.
Баранец додаје и да без модерног наоружања о руској војсци као значајној светској сили не вреди ни говорити.
„Све најбоље што руска одбрамбена индустрија ствара усмерено је ка томе да Русија добије најбоље оружје на свету, што се и потврђује на примеру хиперзвучног оружја, за којим Запад, а пре свега Америка, заостају чак 10 до 15 година“, закључује Баранец.
Међу хиперзвучним оружјем које почињу да добијају Ракетне стратешке снаге руски председник је на колегијуму Министарства одбране одржаном у уторак навео ракетне комплексе „Авангард“, као и комплексе „Кинжал“, „Пересвет“, а како је додао, у току су плански радови на ракетама „Сармат“, „Циркон“ и „Буревесник“.