У званичном захтеву се наводи да МИА „Русија севодња“ није укључена у санкциони списак ЕУ, иако се на тој листи налази генерални директор агенције Дмитриј Кисељов.
Штавише, чак и у естонском законодавству се наводи да се ограничења могу применити само на правна и физичка лица која су директно споменута на списку.
„Да би се примениле санкције, мора да се докаже да се средства агенције ’Русија севодња‘ налазе под контролом Дмитрија Кисељова или у његовом власништву. Неоспорна је чињеница да средства и ресурси који припадају унитарном предузећу Русије нису у власништву Дмитрија Кисељова“, наводи се у саопштењу.
Такође се презицира да су сва имовина, доходак и профит агенције „Русија севодња“ државна имовина. Генералног директора агенције именује председник Русије, а за решавање кључних питања потребна је сагласност или одобрење Федералне агенције за медије.
У документу се такође наводи да су запослени у агенцији Спутњик склопили уговор о раду са МИА „Русија севодња“.
„Писмо РАБ-а (Rahapesu Andmebüroo, Биро информација о прању новца) може се тумачити тако да запослени треба да раскину своје уговоре о раду, иако то није предвиђено ниједним правним актом“, закључује се у документу.
Естонија је једина балтичка држава у којој постоји редакција Спутњика. У њој је запослено 35 људи, а њих 33 су држављани Естоније. Они су склопили уговор о раду са МИА „Русија севодња“. Агенција сваког месеца у буџет земље уплаћује порез у износу од скоро 30.000 евра.
Многи руски високи званичници подржали су Спутњик у Естонији, између осталог и председник Русије Владимир Путин, који је обећао да ће власти Русије учинити све како би подржале рад Спутњика у Естонији и у другим државама где та агенција послује.
И портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова подржала је агенцију Спутњик, одржавши редовну конференцију за штампу у прслуку са логом ове руске агенције, али је том приликом и оценила да је понашање власти Естоније — хајка према новинарима Спутњика.