Саговорници Спутњика се слажу да је амерички потез долио уље на ионако запаљиви Блиски исток, али да је тешко у овом тренутку тврдити да ће ситуација између две одавно „зараћене“ стране завршити ескалацијом оружаних сукоба Ирана и Америке.
Командант елитне иранске јединице „Кудс“ при Корпусу Чувара исламске револуције, генерал Касим Сулејмани је био високо позициониран како у војним тако и обавештајним круговима, а био је и харизматичан. Убијен је у атентату америчких хеликоптера на аутомобил у којем се налазио на аеродрому у Багдаду. Пентагон је такође потврдио да је ирански генерал убијен, као и да је операција изведена по налогу америчког председника Доналда Трампа.
Америчко уље на ватру на ужарени Блиски исток
Министар спољних послова Ирана Мухамед Џавад Зариф је потез Америке оценио као „акт међународног тероризма САД“ и „глупу ескалацију тензија“.
Иран је већ обећао „жестоку одмазду“. Уз повике „Смрт Америци“, Иранци су преплавили улице Техерана и других градова, а да су претње схваћене озбиљно јасно је и из позива званичног Вашингтона америчким држављанима да одмах напусте Ирак.
Да ли је овим атентатом Америка пошла путем конфронтације и објавила рат Ирану, како то сматра представница иранских власти Хешматула Фалахатпишех?
„Сукоб између Ирана и Америке свакако би имао глобалне последице и може се очекивати одмазда Ирана због овог догађаја. Смрт генерала Сулејманија, сигурно једног од најмоћнијих Иранаца, врло је битан моменат који ће сигурно погоршати већ напету ситуацију између две земље. Сулејмани је у више наврата наводио да је његова земља апсолутно спремна да уђе у оружани сукоб са Америком, тако да су га САД сигурно гледале као човека од ког прети реална опасност. Стога је атентат на њега сигурно био дуго и добро планиран“, каже за Спутњик политиколог Милан Вукелић.
Јесу ли САД спремне на сукоб са нуклеарном силом
Он напомиње да ће време показати да ли је ово био добар Трампов потез, јер улазак у рат са Ираном значи сукоб са целим шиитским светом, а концепт мучеништва, спремност на тотално страдање, занемаривање смрти је од централног значаја за шиите. Питање је и да ли су САД спремне на сукоб са таквим светом који Европа и САД не разумеју, каже овај политиколог религије. Тим пре што је Иран нуклеарна сила која је апсолутно способна да уђе у сукоб чак и са САД, напомиње Вукелић.
Иако Сулејманијево убиство сматра озбиљним инцидентом, доцент на Факултету за међународну политику и безбедност Слободан Анђелковић пак верује да то неће ескалирати у неки значајнији сукоб.
Он напомиње да се Револуционарна гарда Ирана налази на америчкој листи иностраних терористичких организација и оних које се директно супротстављају интересима САД, чиме америчка администрација оправдава напад.
„Иран је био прилично активан у региону, на територији Сирије, где се још бори на страни Башара ел Асада, америчког противника, тако да су ту ситуације поприлично јасне. Шиитска трансверзала је нешто што не иде у прилог САД и Израелу, тако да је сукоб на тим релацијама готово свакодневан. Сада је само питање да ли ће, с обзиром на унутрашње сукобе који се дешавају у Ирану, уз све те протесте, Техеран себи дозволити једну такву реакцију као што је отворени сукоб са САД. Ја мислим да неће“, каже Анђелковић за Спутњик.
Руски војни експерт Иван Коновалов пак не доводи у сумњу то да ће Иран одговорити на Сулејманијево убиство, оценивши да би мере које ће предузети могле бити неочекиване.
„Генерал Сулејмани је био изузетно важна личност, високо позициониран, а имао је одређени статус и ван Ирана. Зато ће његово убиство тешко проћи без последица“, каже Коновалов за Спутњик.
Подсећајући да је Иран већ запретио Американцима, он сматра да је ситуација веома озбиљна и да ће се иранско руководство тешко уздржати од одговора, поготово што ће најновија ситуација озбиљно утицати на ствари унутар земље, која већ месецима живи са протестима незадовољних грађана.
За руског војног аналитичара Александра Жилина амерички потез није неочекиван јер САД раде оно што су одувек радиле — провоцирају рат на Блиском истоку.
„Можемо да очекујемо да на Блиском истоку дође до регионалног рата са свим последицама по Израел и Иран“, истиче он и додаје да је резултат рата у Сирији и то што Сулејманијеви Чувари Исламске револуције стоје против армије Израела, савезника САД, а противника Ирана.
Хоће ли Русија анулирати амерички авантуризам
И Вукелић сматра да би иранска мета могао да буде амерички савезник, а противник Техерана — Израел.
„Сигурно да би једна од реакција могао да буде напад на Израел, али и на базе америчке војске на Блиском истоку, пре свега у Авганистану и Ираку. Видећемо, прогнозе су врло незахвалне, али свакако да ће овај потез САД долити уље на ватру у већ ужареном региону“, каже овај саговорник Спутњика.
Трампа би требало да брине и реакција моћне Русије, која је савезница Ирана, тако да сукоб Вашингтона и Техерана носи много проблема и питање је да ли САД то желе, напомиње Вукелић.
Огласила су се и руска министарства иностраних послова и одбране која сматрају да Сулејманијево убиство представља авантуризам који ће довести до пораста тензија у целом региону, али и довести до негативних последица по читав систем међународне безбедности.
Председник Комитета Савета Федерације за међународне послове Константин Косачов упозорава да су могући нови сукоби радикалних шиита у Ираку и припадника америчке војске.
Према оцени Коновалова, Русија у овој сложеној ситуацији и у контексту рата у Сирији представља неку врсту политичког модератора који делује и војним, а у већој мери дипломатским средствима како би постигла главни циљ — обнављање Сирије и успостављање мира на Блиском истоку.