Поједини медији објавили су вест да је у Србију у протеклих годину дана увезено 6.000 тона „свежег“ хлеба, пецива и тоста у вредности од 6,8 милиона евра, као и да је годину дана раније увезено хлеба и пецива у вредности од 3,1 милион евра. Незванично, векне су највише стизале из Румуније, Немачке, Бугарске, па и Хрватске.
Хлеб и пециво се и увозе и извозе
Зоран Пралица из Удружења приватних пекара Србије каже за Спутњик да се ради о посебним врстама хлебова за који ми немамо сировине да их произведемо, али он нема податке да увозимо свеж хлеб.
„То што се увози за сада у Србију је нешто што се код нас не производи, па самим тим и не утиче на нашу производњу. То су неке специјалне врсте брашна од којих се ти производи праве и које ми немамо у понуди, тако да не можемо те врсте производа ни да правимо. Било би лепо да у будућности овладамо тим техникама“, каже наш саговорник.
Он додаје да треба разликовати шта се тачно увози од пекарских производа, а не све стављати у исту „торбу“, јер неке наше фирме увозе замрзнута пецива и њима снабдевају готово све хотеле у Србији, што се разликује од увоза хлеба. Данас, додаје он, у Србији постоје и страни трговински ланци који имају своје фабрике у матичним земљама за производњу пецива и пекарских производа, укључујући и хлеб.
„Тај део се увози, и то је ове године појачало увоз до тих неких шест милиона и нешто евра. То су вам они мали кроасанчићи и мали хлебови. Све оно што се, на пример, у хотелима сервира“, додаје он.
Део који се тиче замрзнутих пецива, каже он, назива се „парбејкинг“ техника, и то се односи на пецива која се пеку овде. Хлеб са сусамом и те неке друге врсте долазе печене 70 одсто, дакле, делимично печене, и овде се само допеку за свега 10 до 12 минута.
Неки хлебови имају рок трајања и до шест месеци
„У Србији се свеж хлеб не увози, осим неких специјалних врста које имају рок трајања од 30 до 60 дана, а има неких који имају и рок трајања од шест месеци. И ми извозимо неке специјалне врсте хлебова, и то за Црну Гору, Хрватску, Босну и Херцеговину, Словенију... Дакле, није само да увозимо“, каже он.
Пралица каже да се у Србији на дневном нивоу направи три и по милиона векни хлеба.
„Када сам учествовао у писању уредбе преко Министарства трговине, свели смо да трговине могу да имају само пет одсто повраћаја хлебова. Пре тога, супермаркети су тражили да им се у 8 сати напуне рафови, па је повраћај био 12 до 14 одсто. Произвођачи хлеба једва су опстајали и пословали“, истиче он.
Пралица верује да је наше тржиште консолидовано у овом сегменту, и зато је уредба укинута, али ако се деси да трговински ланци крену да злоупотребљавају продају хлеба, уредба би могла поново да се врати.