Опозив Доналда Трампа: Да ли су демократе упале у сопствену клопку? /видео/

Док је председник САД Доналд Трамп славодобитно потписивао прву фазу трговинског споразума са Кином, у Сенату је напокон отпочела финална фаза дуге саге о његовом импичменту. Суђење за које се не зна како ће тећи и колико ће трајати — може да се заврши Трамповим опозивом или ослобађањем, а несумњиво ће утицати и на председничке изборе 3. новембра.
Sputnik

Трампу се на терет стављају две тачке — злоупотреба положаја и опструкција Конгреса — обе у вези са Украјином, на коју је председник САД, наводно, вршио притисак како би од ње прибавио компромитујуће информације о свом могућем противкандидату на предстојећим изборима, бившем потпредседнику САД Џозефу Бајдену.

Сходно очекивањима, Представнички дом, у коме су опозиционе демократе у већини, Трампа је 18. децембра прогласио кривим. Скоро месец дана касније процедура је у среду коначно пребачена на вишу инстанцу, у Сенат, у коме Трампови републиканци имају танку већину. За опозив су неопходне две трећине гласова.

Ко ће бити саслушан

Ово, међутим, не значи и да је актуелни председник потпуно безбедан. Кључна недоумица тренутно се односи на питање хоће ли или неће Сенат саслушавати сведоке пре коначне одлуке или ће се, као што Трамп прижељкује, одмах прећи на гласање и одбацивање оптужби. А проблем представљају барем четворо од укупно 53 републиканских сенатора који су, изгледа, склонији првој опцији.

Из тога, пак, проистиче и следећа недоумица: да ли ће бити саслушавани само сведоци оптужбе — међу њима и доскорашњи Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон, који би по председника могао да буде нарочито непријатан — или ће и Трампу бити омогућено да позива сведоке, поред осталих, и Џозефа Бајдена и његовог сина Хантера, који се и налази у центру корупционашке афере у Украјини. Најављено је да ће се Сенат о сваком сведоку изјашњавати понаособ.

Нови круг политичког циркуса

Све ово обећава нови круг политичког циркуса у Америци, тим пре што је у средиште пажње јавности у протеклих неколико дана доспео Лев Парнас, веома контроверзни амерички бизнисмен украјинског порекла, сарадник Трамповог адвоката Рудија Ђулијанија, који се окренуо против обојице и сада јавно потврђује оптужбе демократа на рачун актуелног председника.

Текућа политичка игра има и још једну димензију на коју пажњу скреће председников син Дон јуниор: суђење у Сенату, наиме, омешће теренску кампању сенатора Бернија Сандерса, главног Бајденовог противкандидата за демократску номинацију. Баш као што је и 2016. године демократски естаблишмент учинио све да спречи његову победу против Хилари Клинтон.

Зашто је опозив Доналда Трампа постао политичко питање број 1 у Америци? Како ће се овај процес одвијати? И како ће утицати на новембарске председничке изборе?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и новинар Синиша Љепојевић.

„У формалном смислу, Трамп је сада, пошто је сходно процедури његов случај пребачен у Сенат, ближи опозиву него што је био. Политички гледано, међутим, ништа се заправо није променило, зато што се унапред зна да нема довољно републиканских гласова за импичмент, будући да би чак 20 сенатора морало да пређе на страну демократа и гласа за опозив“, објашњава Обрад Кесић.

„Ово је наставак рата против Доналда Трампа који је започео још пре него што је он изабран за председника САД. Истовремено, реч је о још једном сведочанству дубоке кризе политичког система и система власти у Америци, будући да је у питање доведена и сама институција председника те земље; ово је вапај оних који губе, не само демократа, већ и читаве те парадржавне структуре која се назива ’дубоком државом‘, и њихов покушај да се колико-толико одрже и да одложе свој коначни пораз. Верујем да импичмент неће успети, али ће додатно урушити политичку инфраструктуру у САД“, сматра Синиша Љепојевић.

Кључни сведок коме се не може веровати

О степену урушавања нивоа америчког политичког живота можда и понајбоље сведоче лик и дело најновије „звезде“ текућег процеса импичмента — бизнисмена Лева Парнаса, кога је ФБИ је ухапсио у октобру прошле године, док је покушавао да напусти Америку. Он је сада постао главни сведок оптужбе против Доналда Трампа.

„Парнас се нада да ће умањити или избећи казну ако буде сарађивао, што његову мотивацију чини крајње упитном. Он је најновији сарадник политичког естаблишмента и медија који желе да докажу Трампову кривицу, и још је мање кредибилан од претходних ’инсајдера‘ који су служили истој сврси — адвоката Мајкла Коена и Мајкла Авенетија, до те мере да је министар иностраних послова Украјине Вадим Пристајко јавно рекао да тај човек нема ни мало кредибилитета и да не верује ничему од онога што је Парнас рекао у вези са својим саучествовањем у наводном Трамповом притиску на власти у Кијеву. Демократе имају велики проблем, ако се сада, после читавог досадашњег процеса којим су доминирали, уздају само у реч таквог човека“, напомиње Обрад Кесић.
Питање процедуре

Тренутно је најважније и најспорније питање даљег тока процеса опозива.

„Ако сведоци буду давали своје исказе, уместо да Сенат и без тога одбаци оптужбе пристигле из Представничког дома, Трамп ће инсистирати на сведочењу Џозефа и Хантера Бајдена, као и анонимног ’звиждача‘ из ЦИА, који је и покренуо читав случај на основу својих посредних сазнања да је у телефонском разговору са председником Украјине Владимиром Зеленским председник САД тражио истрагу Бајденових, уз претњу ускраћивања америчке војне помоћи Украјини... Питање извођења сведока могло би, заправо, да се претвори у клопку за саме демократе, јер би, с једне стране, Трамп могао да изведе пред Сенат оне сведоке који њему одговарају, чиме би у јавност изашла читава позадина овог случаја, а то је за демократе неприхватљиво, док, с друге стране, он има неупитно председничко право да, изговарајући се разлозима националне безбедности, својом извршном наредбом спречи сведочење оних званичника који би по њега потенцијално могли да буду штетни, као што би, како верују демократе, могао да буде Џон Болтон“, објашњава Обрад Кесић.

„Демократе се највише плаше извођења Бајденових на сведочење пред Сенатом. Верујем да до тога, ипак, неће доћи, јер је то једини начин да се систем очува, а то јесте корупционашки систем који јако дуго траје и за њега би било погубно да се разоткрије шта је све радио човек који је био потпредседник САД и који сада настоји да постане и председник те земље“, наглашава Синиша Љепојевић.
Утицај на изборе

Покушајима демократа да опозову Трампа у прилог не иду ни истраживања јавног мњења. Референтни портал 538, који сажима испитивања јавног мњења у САД, наводи да мање од половине Американаца (46,7 одсто) подржава уклањање Трампа са функције, што је податак који се није много променио током протеклих неколико месеци, без обзира на све што се у међувремену догодило.

„Шта год ко мислио о Трампу — он је изабран гласовима људи који кризу осећају на сопственој кожи и они га и даље подржавају. јер се надају да ће он на крају ипак исушити ту мочвару и решити њихове проблеме. Стога им је понајмање важно шта Трамп јесте или није рекао председнику Украјине“, коментарише Синиша Љепојевић.

Подаци указују и на оштру поделу у америчком друштву, будући да 84,1 одсто гласача Демократске партије подржава смену Трампа, али и свега 43 одсто независних гласача и 8,1 одсто републиканаца.

„Све анкете показују и да Американци нису много заинтересовани за овај процес. Најважнији је, ипак, податак о ставовима неопредељених бирача, зато што они у суштини одлучују председничке изборе у неколицини кључних држава. Њихово расположење представља велики проблем за демократе. Из тога може да се закључи и да читав овај процес Трампу заправо не прави велику штету, штавише, да може и да му погодује, зато што је он и изабран као аутсајдер, као глас протеста оних обичних људи који се осећају заборављеним. Све ово што се сада догађа, као и претходна истрага наводног руског мешања у Трампов избор, у очима гласача само потврђује да председник јесте аутсајдер који се бори са политичким естаблишментом. А то само ојачава његову позицију у бирачком телу уочи председничких избора“, закључује Обрад Кесић.

Коментар