Према ономе што су за Спутњик рекли саговорници, политиколог Милош Шолаја и шеф Српског клуба у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Ненад Стевандић, главни центри одлучивања у БиХ, као што су босанскохерцеговачки парламент или Савет министара, биће блокирани.
Крај доношења одлука - најтежа криза Босне
Озбиљну кризу изазвала је одлука Уставног суда БиХ о томе да пољопривредно земљиште у јавном власништву, које је до сада књижено као власништво РС, сада треба књижити као власништво БиХ. Изиритирано оваквом одлуком, политичко вођство РС (и не само оно, већ и опозиција) донело је, на посебној седници Народне скупштине осам закључака, међу којима је најзначајнији онај о бојкоту учествовања у одлучивању у заједничким институцијама, јер сматрају да се одлуком Уставног суда крше дејтонски принципи на којима почива БиХ.
Босна и Херцеговина прошла је, од потписивања Дејтонског споразума кроз низ криза које су се све могле карактерисати као „најтеже до сада“ или као криза која прети да уруши државност ове бивше југословенске републике. Први пут је, међутим, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изговорио на седници Народне скупштине РС: „Довиђења БиХ, добродошао РСегзит“!
Ипак, до РСегзита би требало још причекати, јер бојкот одлучивања у заједничким институцијама би требало, барем се томе надају у Бања Луци, да доведе до промене закона о Уставном суду. Главни захтев српске политичке елите односи се на то да из Уставног суда изађу странци, које именује председник Европског суда за људска права. Ова тројица судија, показује пракса, гласају увек са бошњачким представницима и прегласавају остале чланове, чиме се крши принцип консензуса два ентитета и три народа на коме је заснована дејтонска Босна.
Шта следи након одлуке Српске?
Одлука у заједничким органима БиХ неће бити, с обзиром на одлуку Народне скупштине Српске, категоричан је Шолаја.
„Институције РС које представљају грађане РС у Сарајеву располажу оним што се зове ентитетски кључ, јер има много одлука које је немогуће донети уколико не учествују и представници из РС. Тако је у законодавним институцијама, а и у извршним, попут Савета министара“, објашњава он.
Након одлуке српских народних представника, на потезу је бошњачка политичка елита, која ће покушати да нађе начин да заобиђе блокаду и омогући доношење и примену одлука без сагласности српских представника, прогнозира наш саговорник.
„Слично ће, вероватно да се понашају и међународне институције, амбасаде кључних земаља, као и међународне организације, које ће, за почетак, да повећају политички притисак. Следи серија разговора са политичким представницима РС. Вероватно ће да појачају и економски притисак у настојању да се ситуација одмрзне и да се одлука Уставног суда прихвати као таква“, сматра Шолаја.
Њихови покушаји, према његовим речима, неће донети резултате, а БиХ ће у великој мери бити блокирана.
Систем Уставног суда руши темеље БиХ
Стевандић објашњава да тотална парализа државе није намера српске политичке елите, већ само блокада одлучивања у заједничким законодавним органима, као што је Парламентарна скупштина БиХ и савет министара.
„Желимо да их натерамо да погледају реалности у очи и да се промени Закон о Уставном суду, да се стране судије смене, јер је то предвиђено документима. То није нешто што измишљамо. Предвиђено је да стране судије оду, да се изаберу домаће и морамо се споразумети да то прође. Уколико неће, РС ће бити принуђена на наредне кораке које ћемо ковертирати у скупштини“, каже он.
Република Српска је субјекат, а не објекат у БиХ. Она је створила БиХ, а не обрнуто, наглашава наш саговорник.
„Када то буде јасно партнерима у Федерацији, можемо да се договоримо о будућем суживоту, напретку и опстанку БиХ. Све друго љуља темеље БиХ, јер њена концепција је да се мора добити сагласност два ентитета и три народа и та концепција која је уставна и која важи свуда, једино не важи у Уставном суду“, наглашава Стевандић.
Према његовим речима, систем по коме функционише Уставни суд БиХ негација је принципа на којима почива БиХ. Уз њега, слична институција је и канцеларија високог представника.
„Те две институције генератори су кризе и хране бошњачки екстремизам који тежи да Хрватима уништи право да имају своје легитимне представнике, а РС да толико дезавуише да би Срби остали без ње и постали национална мањина у БиХ. То код нас неће проћи, довољно смо одлучни, способни, имамо довољно знања и образовања да то не допустимо“, категоричан је Стевандић.
Каква ће бити реакција Запада?
На питање, какву реакцију на одлуку Скупштине РС очекује са Запада, Стевандић каже да се геополитичка ситуација променила и да европске земље више нису спремне да слушају диктате.
„Појединачне критике које чујемо из неких амбасада или од појединих земаља квинте више служе да видимо и откријемо где лежи проблем у сталној дискриминацији Срба и РС и њених институција, него што нас застрашује. У сваком случају, немамо никакав проблем да то истрпимо. Што се Сарајева тиче, какву год реакцију да смисле, ми имамо спреман одговор и, да будем искрен, одговор је увек спремнији од њихове реакције“, наглашава он.
Уставни суд БиХ састоји се од девет чланова, од којих четворо бира Представнички дом Парламента Федерације БиХ (по правилу два Бошњака и два Хрвата). Двојицу судија бира Народна скупштина РС, а тројицу именује председник Европског суда за људска права, након консултација са Председништвом БиХ.