Како је рекао, тај датум је потврдио и руски председник Владимир Путин.
Крашењиников је објаснио да је тај датум изабран јер се 19. априла завршава православни пост, а 24. априла већ почиње муслимански Рамазан.
Како је раније Путин најавио, закон о изменама Устава ступиће на снагу само уколико грађани Руске Федерације то одобре.
Говорећи о самим изменама, Путин је навео да је до сада стигло преко 900 предлога, што говори о томе да су грађани активно укључени у овај процес.
Најважније измене руског устава
У обраћању Савезној скупштини 2020. године председник Русије Владимир Путин говорио је о уставним амандманима које сматра неопходним. Међу њима је промена механизма формирања Владе, консолидација улоге Државног савета и нови критеријуми за председничке кандидате.
Како је најавио, нови захтев биће да лица која се налазе на функцијама које су стратешки важне за суверенитет земље (председник и чланови Владе, посланици, сенатори, судије, шефови региона) немају страно држављанство или дозволу за боравак у другој држави.
Што се тиче функције председника Русије, неопходно је увести правило да шеф државе може да буде лице које је стално живело на територији Руске Федерације најмање 25 година и никад није имало страно држављанство или дозволу за боравак у другој држави.
Руски председник такође је предложио да се у Уставу консолидују принципи јединственог система јавне власти: могућности локалне самоуправе треба проширити и ојачати, потребно је прописати правила да минимална плата не може бити мања од границе сиромаштва и треба увести редовно индексирање пензија.
Осврнуо се и на питање избора премијера, те је навео да је неопходно поверити Државној думи одобравање председника Владе, а затим по њеном поднеску, свих његових заменика и савезних министара. Са друге стране, председник неће имати право да одбаци кандидатуре надлежних званичника.