Прмеа његовим речима, принцип секуларне државе ће остати у Уставу, како је и предвиђено 14. и 28. чланом.
Сенатор је подсетио да ће трећим чланом Устава бити прописана потреба да се поштује сећање на претке.
„Свако ће самостално одредити свој став према Богу, али уз потребу да се поштује сећање на претке, који су нам с вером у Бога предали велику земљу. Мислим да ће се с тим сложити сваки грађанин Русије“, констатовао је Клишас.
Према његовим речима, важно је нагласити да Русија остаје секуларна држава и да према одредбама члана 28 Устава, сваки грађанин има право да у Русији исповеда било коју веру, или да не исповеда ниједну.
Он је додао да је један од најважнијих задатака радне групе уважавање идеја грађана Русије.
„Идеали, које су нам пренели наши претци, љубав према отаџбини, очување јединства земље, вера у Бога – с тим идеалима су наши преци изградили и сачували за нас велику земљу“, истакао је он.
Клишас је подсетио да се Русија, с обзиром на њену мултинационалну, мултиконфесионалну и културну разноликост, развијала као држава, где су вера у Бога и државно јединство вековима били основа развоја државе и човека.
Патријарх Московски и целе Русије Кирил подржао је предлог о уношењу у Устав допуна, које се односе на традиционално поимање брака, заштите суверенитета земље, учвршћивања статуса руског језика, подршке сународницима у иностранству, као и уношење теза о Богу у главни закон.
Раније је руски председниик Владимир Путин изјавио да све те измене Устава Руске Федерације треба да изгласају грађани Руске Федерације, будући да је народ „носилац суверенитета“.