Овако нову избегличку кризу оцењује новинар и дипломата Драган Бисенић који сматра да су оба Ердоганова циља тесно повезана и испреплетана. Са око 3.800.000 избеглица, колико их већ има у Турској, ова држава не жели још пар стотина хиљада из Идлиба, додаје он. Са друге стране, све оно што се догађа у Идлибу има геополитички аспект који се тиче интереса Турске у Сирији и региону.
Турска држи кључ европске стабилности
„Ово је ситуација која се већ у извесном смислу раније понављала, пошто ЕУ није испунила своја финансијска обећања и пре две године, Ердоган је такође запретио да ће пустити мигранте и усмерити их према Европи, што је касније, након поновних преговора, зауставио“, подсећа Бисенић.
Ердоган у овом тренутку, према речима нашег саговорника, у својим рукама држи кључеве европске стабилности због тога што представља брану избеглицама да крену ка Европи.
„На другој страни, наравно, јесте питање и одговорности Турске и њеног учешћа у судбини Сирије која је таква каква јесте и која је избеглицама преплавила целу Европу. Други аспект који се мање види, који не пада толико у очи јесте понашање арапских и богатих заливских држава према избеглицама. Ове државе ни на који начин не прихватају сиријске избеглице, иако су од самог почетка учествовале у оваквом катастрофалном формирању сиријске ситуације“, додаје он.
Арапске државе биле би много природнији партнери у збрињавању сиријских избеглица од Европе, тврди Бисенић. Међутим, оне имају разне врсте изговора да у томе не учествују, почев од тога да не желе да своје становништво оптерећују разним врстама траума, до тога да између њих и Сирије постоје значајне културолошке разлике.