Прва фаза цунамија: Србија мора да крене у одбрану - без Европске уније

Заштита држава услед великог таласа миграната који прети да се разлије преко Турске у остатак Европе требало би да буде главна тема и питање безбедносних политика сваке државе, па и Србије. Чекање на Европску унију могло би да буде погубно.
Sputnik

Стручњаци сматрају да се у обезбеђивању појединачних државних граница треба угледати на мађарски модел према ком је појачано присуство војске и пограничне полиције, подигнута бодљикава жица и нулта је толеранција на нелегалне уласке. Европска унија је заказала по питању свеобухватног решења за заштиту својих спољних граница, будући да још нема заједничку стратегију иако је имала довољно времена да је изради.

Након што је турски председник Реџеп Тајип Ердоган донео одлуку о пропуштању сиријских изблеглица, Европа се налази пред кризом која прети да уздрма не само чланице ЕУ, већ и остале државе старог континента.

Србија више не може да чека Европску унију 

За само три дана откако је ова одлука донета, Грчка је спречила 20.000 нелегалних улазака избеглица на своју територију, а ЕУ је, док се чека ванредни састанак министара спољних послова по питању ситуације у Идлибу и мигрантске кризе, реаговала одлуком о слању снага на границу Грчке са Турском због надирања миграната.

„Све државе које су потенцијално угрожене, а то укључује и Србију, не треба да чекају Европску унију. Оне морају да ураде ствари саме, као што је то урадила Мађарска. Ако дође помоћ од ЕУ, добро је дошла, али да је Мађарска чекала ЕУ она би данас имала проблем са мигрантима који имају друге западноевропске државе“, рекао је за Спутњик аналитичар Александар Павић додајући да су мађарски пример почеле да примењују и Аустрија, Хрватска и Словенија, тако да долази до нагомилавања миграната у Босни и Херцеговини што постаје озбиљан друштвени, политички и економски проблем.
Турска држи кључ европске стабилности

Ердоган пажљиво одабрао тренутак

Са Павићем се по питању примене мађарског модела слаже и председник Института за стратегију и развој безбедности Милан Пашански, који сматра да је ова криза дуго најављивана и да не представља никакво изненађење, те да је Ердоган пажљиво одабрао тренутак када ће пустити „најезду“ миграната ка Европи:

„Сада су тренутно избори у Америци, па је Трамп заузет пословима око тога хоће ли бити реизабран, да ли ће на крају скинути хипотеку импичмента која му виси изнад главе. Са друге стране, Ангела Меркел полако али сигурно клизи са политичке сцене, па самим тим и њен ауторитет и компетенције. Са треће стране, имамо неке друге процесе који су у току, а све се то узима у обзир приликом анализе када почети са реализацијом ове ситуације. Она ће бити спроведена етапно, биће пуштен један контигент људи да преплави грчку границу, видећемо како ће то ићи даље“.

Ердоган жели да изнуди уцену Европској унији, а питање је колико је она спремна за ситуацију надолазећег таласа миграната. Према речима Пашанског, формирање неке врсте паневропских снага на границама ЕУ могло би да потраје, док би за то време земље које су прве на удару биле пребукиране избеглицама.

Прва фаза цунамија: Србија мора да крене у одбрану - без Европске уније

Цунами у етапама

„Видећемо како ће проћи овај први удар на границе Грчке, потом и Македоније. Оно што је важно, то је да Ердоган неће одједном да пусти тај талас да би се претворио у цунами него ће рећи „ево пустио сам прву туру, хоћете ли изаћи у сусрет“. А не знам шта он хоће да изнуди. Вероватно жели да Турска напокон постане чланица ЕУ, да Америка почне озбиљније да је третира  у оквиру НАТО-а. Они ту имају и други адут за уцену, а то је чувана база Инџирлик из које лете НАТО и амерички авиони за бомбардовање ратних територија које су у суседству Турске“, сматра Пашански.

Председник Института за стратегију и развој безбедности закључио је да Србија у вези са потенцијалном претњом бујице миграната на границама треба да се понаша као и сви други:

„И даље заступати "хуманизам и ренесансу", да се тако нашалим. А у ствари, штитити властити интерес, јер савремени свет у коме живимо ретко о коме води рачуна, а да ми као сиромашна земља будемо већи католици од папе у домену хуманизма и хумане помоћи изгладнелима, мислим да ми то не можемо. Једна је ствар шта ми осећамо, а друго је оно да ли наш новчаник и остало могу то да издрже“.

 

Коментар